1

Бацају осоку и течни стајњак у воду?!

Еколошки покрет Свилајнац је пријавио инспекцији Министарства животне средине неодговорно и криминално понашање једне свилајначке јавне институције. Већ више пута ове године је ова образовна установа својим трактором истакала осоку и течни стајњак са својих газдинстава.

Овај опасан отпад је истакан у језерце поред градске депоније Бадра и у колектор градске канализације. Колектор градске канализације је повезан са Ресавом, па када се ниво фекалија у колектору повећа, онда се вишак течних фекалија прелива директно у Ресаву.  И то на месту уливања Ресаве у Велику Мораву. Како је то изгледало у мају ове 2018-е године, погледајте у видео прилогу. Очекујемо оштар и адекватан одговор надлежних републичких инситуција.

 

Еколошки покрет Свилајнац

06. новембар 2018




Јавна трибина “Лажи, преваре и немоћ локалне Самоуправе” (Видео)

На захтев суграђана и комшија из ромског насеља “Бурдуш мала” Еколошки покрет Свилајнац је заједно са ОО СНП Свилајнац организовао јавну трибину на тему “ЛАЖИ,ПРЕВАРЕ И НЕМОЋ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ”.




Да ли је Ресава која протиче кроз Свилајнац угрожена?

Еколошка патрола нашег покрета је Министарству заштите животне средине пријавила брутално кршење закона о заштити животне средине у општини Свилајнац. Испред ушћа Ресаве у Мораву патрола Еколошког покрета Свилајнац је снимила  видео на коме може да се види како се пенушава течност испушта у реку Ресаву. Течност зелене боје и интезивног неугодног мириса се као поточић, идилично утапа у реку Ресаву која се после неколико стотина метара губи у водама Велике Мораве. Свилајнац убрзано корача ка 21-ом веку европских вредности .

 

 

 

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

 

Плава течност у колектор градске депоније Свилајнац!

У Свилајнацу влада страх од једног човека

Медицински инфективни отпад у Свилајнцу?




Плава течност у колектор градске депоније Свилајнац!

Дана 4. априла 2018-е године председник Еколошког покрета Свилајнац је био сведок истакања 5 тона течности, плаве боје, јаког мириса која је при испуштању у колектор (лагуну) јако пенила. Возач камиона није имао отпремницу коју врсту робе превози. На лицу места је стигао и „шеф“ ФЦЦ Лапово који је изјавио да ФЦЦ Лапово има склопљен уговор са КЈП Морава Свилајнац да ову плаву течност испушта у колектор (лагунa односно старо корито Велике Мораве) али дотични није имао писани документ о својој тврдњи. Цео догађај је пријављен полицијској станици Свилајнац и на лицу места су изашла два полицијска службеника која су од возача камиона приватног предузећа из Деспотовца и од „шефа“ ФЦЦ Лапово узели изјаве на околности овог догађаја.

На месту догађаја је био и председник Еколошког покрета Свилајнац, Горан Борић који се телефоном обратио в.д. начелници Општинцке управе Свилајнац, Ивани Пауновић која га је обавестила да је општински еколошки инспектор на годишњем одмору(?!)  и да нема кога да пошаље на терен. О овом скандалозном догођају Еколошки покрет ће обавестити надлежно министарство и институције у Европске уније као и поједине земље које подржавају очување животне средине нашег ресавског краја.

Update 04.07. and 14.09.2018 Copyright: Ekoloski pokret Svilajnac. All rights reserved, although there is no sign © in the photos! Update 04.07.2018

Поједине фотографије су дана 04.07.2018 уклоњене  и то на писмени захтев председнице компаније, чија се “отпадна вода” истакала у Бадру. A онда 14.09.2018 поново публоковане са затамњеним деловима. 🙂

Поједине фотографије су дана 04.07.2018 уклоњене  и то на писмени захтев председнице компаније, чија се “отпадна вода” истакала у Бадру. A онда 14.09.2018 поново публоковане са затамњеним деловима. 🙂

Update 04.07. and 14.09.2018 Copyright: Ekoloski pokret Svilajnac. All rights reserved, although there is no sign © in the photos! Update 04.07. and 14.09.2018

Срђан Марјановић
Еколошки покрет Свилајнац
05.април.2018




Гасе термоелектрану, не граде депонију?

Министар заштите животне средине Горан Триван обмануо је јавност изјавом да Електропривреда Србије (ЕПС) планира да прави фабрику за физичко-хемијску прераду опасног отпада у Свилајнцу, тврде у Удружењу грађана Еколошки покрет Свилајнац.

Срђан Марјановић из ЕКО покрета доставио нам је одговор који су добили из кабинета директора ЕПС, а којима су се обратили након писања “Вести” да би на локацији где се сада налази термоелектрана, могла да никне фабрика за прераду отровног отпада.

“Јавно предузеће Електропривреда Србије не предвиђа активности везане за изградњу фабрика за ‘физичко-хемијски третман опасног отпада’ ни на локацији ТЕ Морава, ни на некој другој локацији на основу нацрта дугорочног плана пословне стратегије и развоја ЈП ЕПС до 2027. године”, пише у одговору ЕПС.

У ЕКО покрету кажу да је проблем ТЕ Морава огромна депонија пепела која се простире на 30 ха и иде у дубину неколико метара, и све то тик уз реку Велика Морава.

– Како ће се ово решити, није нам познато. Зато је Свилајнац једно од најугроженијих места у Србији – каже Марјановић.

Кривична пријава

Еколошки покрет Свилајнац је још у септембру прошле године поднео кривичну пријаву против неименованог лица у Општини Свилајнац због фалсификовања службене исправе, злоупотребе службеног положаја, кршења Закона о управљању отпада, непоштовању Устава и застраживања и неоснованих кривичних пријава против активиста овог покрета.

Суштина је да подносиоци пријаве сматрају да је захваљујући вези у општинској управи предузеће Висан добило дозволу за фабрику која производи отрове за пацове, а да сада ради на покретању фабрике за рециклажу инфективног медицинског отпада.

Подсетимо да се министар Триван недавно пожалио да ниједна локална самоуправа не жели на својој територији да дозволи изградњу погона за прераду опасног отпада. Он је тада као добру локацију за то поменуо место где се данас налази ТЕ Морава, која по плану ЕПС-а треба да се угаси.

Из кабинета директора ЕПС-а уверавају у еколошке добре намере највећег јавног предузећа у држави, али и потврђују гашење поменуте ТЕ.

“На основу нацрта дугорочног плана пословне стратегије и развоја ЈП ЕПС до 2027. године предвиђено је стављање ван производног процеса ТЕ Морава до краја 2023. године”, кажу у ЕПС.

Милиони за екологију

У ЕПС-у тврде да је до сада уложено више од 320 милиона евра, а да је предвиђено да се до 2025. године инвестира још око 860 милиона евра у пројекте заштите животне средине којима се испуњавају домаћи еколошки прописи, усклађени са европским стандардима.

Са таквим ставом еколошке заштите биће омогућен наставак рада ЕПС-ових постројења, али то се не односи на ТЕ Морава која ће бити угашена до краја 2023.

 

Ј.Арсеновић

Извор: ВЕСТИ




Свилајнац: Министре, не дамо да нас трујете!

Свилајнац – Најаву министра заштите животне средине Горана Тривана да би постојећа Термоелектрана Морава код Свилајнца била одлична локација за изградњу погона за прераду опасног отпада наишла је на оштро противљење дугогодишњег председника општине Добривоја Будимировића Биџе.

„Да ли су они нормални! Па термолектрана је на 10 метара од реке, ту су и бунари за воду за целу територију Општине Свилајнац! Грађани Свилајнца ни случајно неће дозволити да се ту гради погон за прераду отровног отпада. Господин Триван, ако је толико паметан, нека покаже на свом примеру да је то безопасно, па нека погон направи у близини своје куће. Нека направи у Београду, па да видимо како ће Београђани реаговати“ – каже за “Вести” најпознатији Свилајчанин.

Министар Триван се недавно пожалио да ниједна локална самоуправа у Србији није пристала да се на њеној територији гради погон за прераду опасног отпада. На основу испитивања и процене стручњака, он је навео да је локација на којој се налази постојећа Термоелектрана код Свилајнца одлична за изградњу погона, без детаљног објашњења на основу чега се дошло до тог закључка.

ЕПС гаси Мораву без објашњења

Нејасно је зашто Електропривреда Србије планира да угаси ТЕ Морава. „Термоелектана ради пуном паром, ремонтована је прошле године и пуно пара је отишло на то“ – каже Добривоје Будимировић Биџа. На ово питање остали смо без одговора и у ЕПС-у.

На њиховом сајту пише да је Термоелектрана Морава”у Свилајнцу “изграђена на ободу подручја у ком се налазе јамски рудници, са улогом да троши најситније фракције угља из тих рудника”.

И еколози против

Горан Борић из Еколошког покрета Свилајнац затечен је најавом министра да би крај њиховог града могао да се гради погон за прераду отровног отпада.

„Свакако то нећемо дозволити. Не знам ко је толико луд да потпише дозволу да се то гради поред Мораве, па пола Шумадије пије ту воду“ – коментарише за “Вести” Борић.

Помоћник министра задужен за сектор управљања отпадом и отпадним водама Филип Абрамовић уверава нас да је локација код Свилајнца поменута само као једна од могућих.

“ Министарство ће разматрати све потенцијалне локације и у координацији са локалном самоуправом и грађанима на крају видети која је оптимална за изградњу једног таквог постројења. Наглашавам да све време причамо о постројењу које ће бити потпуно безопасно по животну средину и грађане, а које ће решити велики проблем који Србија има када је реч о опасном отпаду и његовом правилном третману“ – каже Абрамовић за “Вести”.

Од градоначелника ни реч

Горан Борић каже да Еколошки покрет Свилајнац нема добру сарадњу са општинским властима и да им никада нису дали одговоре на постојећа питања, нити су добили повратну информацију шта се дешава са њиховим пријавама. “Вести” су такође покушале да ступе у контакт са председником општине Предрагом Милановићем, али је он био на састанку. Према речима секретарице, потом је напустио зграду општине заједно са гостима, уз поруку да се неће враћати до краја радног времена.

У Свилајнцу су на власти Милановићева Група грађана “Свилајнац чува будућност” и Социјалистичка партија Србије.

Што даље од насеља и воде

Међутим, Добривоје Будимировић, један од најдуговечнијих председника општине у Србији, каже да су им стручњаци, еколози, саветовали да се таква постројења не дозволе у насељеном месту када год се ранијих година разговарало са њима.

Агитација против страха

Министар Триван је констатовао да ниједна локална самоуправа не жели да се на њеној територији гради постројење за опасан отпад. Закон предвиђа да за избор коначне локације држава мора да добије сагласност одређене општине. Како ће се решити ова пат позиција, питали смо Филипа Абрамовића?

„Нама је циљ да нађемо решење које ће бити прихваћено, а не наметнуто. Када се изабере потенцијална локација, радићемо са локалном самоуправом и грађанима да се то схвати на прави начин. Кључно је да ми објаснимо грађанима шта, где и како ће то изгледати. Да им се представи и подигне свест о томе који су бенефити самог постројења за целу Србију и колико ће то решење допринети чак и њиховој локалној средини. Такође, да ће оно што се буде правило бити потпуно нешкодљиво и за животну средину и за њихово здравље“ – каже Абрамовић.

„Рекли су нам само склоните то из ваше средине. То се прави на значајној удаљености од насеља и где нема воде у близини“ – каже Биџа.  На ове тврдње, Абрамовић одговара да ће се приликом избора локације узети у обзир сви аспекти и могуће опасности и да ће се изабрати оптимална локација која неће допринети загађењу средине.

„Што се тиче технологија које ће користити постројење, оне још нису изабране. Али, биће изабране најмодерније и најпровереније које ће решити проблем, а неће додатно загадити животну средину и угрозити здравље становништва“ – уверава Абрамовић.

Мртво слово на правилнику

„Тај војни полигон се налази у трећој зони заштите водоизворишта Перкићево, одакле се снабдевају град Свилајнац и десетак села. И то упркос постојећем правилнику да се објекти који третирају тако опасне материје не смеју правити у тој зони“ – објашњава Борић.

Отров на све стране

Могућност да прво државно постројење за прераду отровног отпада буде на њиховој општини није једини еколошки споран пројекат када је реч о Свилајнцу, градићу на десној обали Велике Мораве, познатом и по великом броју суграђана који су на раду у иностранству.

Последњег дана јануара, Горан Борић је са својим Покретом организовао скуп испред општинске зграде, упозоравајући да бивши војни полигон прети да постане еколошка бомба.

“ Фирма ФЦЦ ЕКО има депонију од Свилајнца свега пет километара удаљеном у Лапову, смештеном такође на обали Мораве. Сада је та фирма изнајмила на простору бившег војног полигона погон за опасни отпад. Они планирају да ту третирају прерађено уље, азбест, акумулаторску киселину и сличне отровне материје.“

Мукама Свилајнчана када је реч о угрожавању животне средине ту није крај. Пре седам година, каже Борић, фирма Висан из Земуна је направила погон за производњу отрова за пацове. Године 2015. иста фирма је направила објекат за третман медицинског отпада и то без одговорајуће еколошке дозволе, само са општинском дозволом.

„За погон за медицински отпад општина није тражила студију процене утицаја на животну средину, иако је по закону била обавезна“ – тврди Борић.

Он каже да су свесни да се у Србији морају изградити објекти у којима би се третирао медицински отпад, али да је нелогично да се то гради у Свилајнцу који нема велике медицинске установе. Подсећа да је својевремено Радмила Шеровић била начелница одељења за управљање отпадом и говорила да треба направити четири објекта за ову намену и то тамо где су велики здравствени центри – у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

 

Ј. Арсеновић

Франфуртске Вести

07. фебруар 2018




У Свилајнацу влада страх од једног човека

Испред општине Свилајнац је у среду 31. јанура 2018-е године одржан ЈАВНИ ЧАС на тему “Бивши полигон као еколошка бомба у Свилајнцу”. Говорио је  Горан Борић, председник Еколошког покрета Свилајнац и потпредседник ОО СНП Свилајнац. Због страха грађана Свилајнца од председника општине Предрага Милановића да присуствују овом догађају и тако дају јавну подршку очувању животне средине, снимљени материјал у краћем издању представљамо грађанима и јавности Србије.

 

 

 

 

С.Марјановић
Еколошки покрет Свилајнац
04.02.2018




Одржан Јавни еколошки час у Свилајнцу

У организацији Општинског одбора Српске Народне Партије у Свилајнцу је одржан ЈАВНИ ЧАС на тему ” Бивши војни полигон као Еколошка бомба”. На јавно одржаном скупу који је одржан испред Скупштине општине Свилајнац, говорио је потпредседник ОО Српске народне партије Свилајнац господин Горан Борић, који је и председник удружења грађана Еколошки Покрет Свилајнац.




Инвестиције против животне средине

Сино медикал васте не одустаје од изградње фабрике за третирање медицинског отпада.  Сино медилал васте најавио улагање од 3,3 милиона евра и почетак радова за април 2017. Од тога још ништа. Прошлог марта у Привредној комори Београда домаћа фирма Синофарм и кинеска Гиент потписале су уговор о оснивању заједничког предузећа које би у Србији требало да се бави прикупљањем и третманом медицинског отпада.

Пише: Љ. Буквић; Београд 22. јануар 2018. 14:00;  “Истерани” из Пазове, нова локација Рума

Најављена је инвестиција од 3,3 милиона долара, а почетак радова у Старој Пазови за април 2017. Међутим, готово годину дана касније од те инвестиције нема ништа, делом због тога што су еколошки покрети реаговали и узбунили локалну заједницу, те је почетак радова у Старој Пазови не одложен, већ отказан.

Међутим, компанија је овог пута, како тврде у Еколошком покрету Свилајнац, одлучила да у тишини настави са пројектом, овог пута у Руми. Одговор од српске фирме Синофарм, о томе због чега су одлучили да пројекат пребаце у Руму, да ли су радови почели, односно због чега нису када су најављени за април прошле године, као и када се очекује завршетак радова – нисмо добили.

Одговор није стигао ни на питања колико Сино медицал њасте, како се нова заједничка компанија зове, планира да уложи и запосли људи.

Инвестиција из Старе Пазове пребачена у Руму

Оно што брине еколошке активисте јесте где ће се и како градити ова фабрика, као и да ли је све у складу са актуелним прописима. Наиме, према њиховим тврдњама, фабрика је најпре почела да се гради у Старој Пазови недалеко од фабрике Нестле, што је свакако забрањена зона за инвеститора који жели да се бави третирањем медицинског отпада.

Медицински отпад се третира и складишти само у за то посебно одређеним зонама, далеко од њива и било којих постројења које се баве производњом хране. Управо ово, био је разлог због ког су еколошки покрети устали и успели да одбране Стару Пазову од овакве инвестиције. Међутим, сада су забринути што ће сада ова инвестиција завршити у Руми.

– Општина Рума је почела са изградњом пута дужине од 250 метара за новог инвеститора. Помпезно најављен пројекат од стране Синофарма на локацији Старе Пазове је брзим и ефикасним деловањем локалног становништва спречен, али није им пуно требало да нађу нову локацију. Све се ради у строгој тајности, а циљ је да грађани не буду свесни до самог краја о чему је реч – истичу еколошки активисти.

Међутим, у општини Рума за Данас кажу да радови на изградњи фабрике још нису почели и да је реализација пројекта ствар инвеститора, те да општина са тим нема “додирних тачака”.

– Учешће општине Рума је било у обезбеђивању локације, односно парцеле која испуњава све услове прописане нормативним актима Србије и општине, што је и учињено – ради се о парцели у склопу блока 3-14-1 дефинисане генералним планом Руме и Планом детаљне регулације за блокове 3-14-1 и 3-14-3 (дела индустријске зоне) – истиче Војислав Миоковић, шеф кабинета председника општине Рума. Он каже да су парцелу инвеститори купили и да је то целокупна “обавеза” коју је општина имала према њима, тако да никаквих посебних или додатних услова није било.

“Крију се информације од грађана”

У Еколошком покрету Свилајнац скрећу пажњу на то да проблема има и у другим деловима Србије.

– Имамо пример Свилајнца, где локална самоуправа раширених руку дозвољава градњу постројења у урбаном простору, за складиштење опасног отпада фирми ФЦЦ Еко и постројења за опасан инфективни медицински отпад и производњу биоцида (отрови за пацове) фирме Висан – напомињу у овом покрету. Истичу како грађани често нису свесни шта им локална управа планира, јер се вешто крију информације, те је скоро немогуће на време реаговати, односно спречити такве манипулације.

Из Друштва за еколошку и санитарну заштиту Висан за наш лист кажу да се постројење за третирање инфективног медицинског отпада путем стерилизације воденом паром у Свилајнцу, за које су добили решење налази у индустријској зони, те да није тачна информација да се постројење налази у урбаном простору који није предвиђен за то. У овој компанији кажу да је баш у Данасу априла 2015. Министарство пољопривреде и животне средине информисало јавност да је Висан поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину заинтересованој јавности, како би фебруара 2016. добили решење о сагласности.

– У питању је постројење којим ће путем стерилизације воденом паром третирати инфективни медицински отпад који представља велики проблем у Србији. Технологија која ће се користити подразумева поштовање највиших стандарда ЕУ у овој области како у области третмана отпада, тако и у погледу заштите ваздуха, воде и свих других аспеката важних за животну средину – истиче се у одговору компаније Висан.

Одговорност Министарства

Један од проблема је, како кажу у Еколошком покрету Свилајнац, и то што надлежни немају контролу броја издатих дозвола за управљање отпадом, тако да број издатих дозвола премашује број издатих дозвола у земљама које имају и десет пута више становника од нас.

– Са том прекомерном продукцијом дозвола се наравно отварају простори за манипулацију и корупцију тако да добијамо хаос на тржишту. Проблем настаје на пример, када се потенцијални инвеститор обрати надлежном министарству за једну категорију отпада и ако капацитети дозвола у многоме прелазе генерисану количину те врста отпада, нико ни не покушава да усмери инвеститора на врсту отпада за које недостаје капацитет – напомињу у овом покрету.

Они питају да ли здравље грађана вреди 100 или 300 евра колико заврши у џеповима запослених у неким институцијама и да ли тоне опасног отпада која заврше у рекама неки не виде због коверте испред себе?

У Министарству заштите животне средине нисмо добили одговоре на питање да ли је фирма Сино медицал њасте затражила и добила дозволу за прикупљање и третирање медицинског отпада. Одговори нису стигли н на питања о томе колико се у Србији тренутно прикупља и третира опасног отпада, као и колико је издато дозвола и колико укупно фирми које имају те дозволе третирају опасни отпад у нашој земљи.

Црвена лампица

У Еколошком покрету Свилајнац подсећају да је у децембру 2016. у Кини дошло до хапшења запослених у компанијама које су рециклирале опасан медицински отпад и правили пластичне столове и дечије играчке и да то треба да буде црвена лампица упозорења за све.

– Послови са опасним отпадом су веома осетљива тема и велики ризик по здравље људи и околине. Надлежно министарство екологије у већем броју нико ни не пита за мишљење, послови и пројекти се гурају преко приватних агенција које нуде услуге пројеката и имплементација инвестиција, не обазирући се на законе, околину, грађане – тврде у том покрету.

Портфолио врста опасног отпада је огроман, како истичу, манипулише се са опасним хемикалијама, токсичним отпадом, отпадним уљима, медицинским инфективним отпадом, фармацеутским отпадом.

 

извор: лист ДАНАС, “Истерани” из Пазове, нова локација Рума.

Пише: Љ. Буквић; Београд 22. јануар 2018. 14:00;  “Истерани” из Пазове, нова локација Рума

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368535&title=%26quot%3bIsterani%26quot%3b+iz+Pazove%2c+nova+lokacija+Ruma




Сумње да се на депонији у Лапову складишти азбестна прашина

Одборник владајуће коалиције у Лапову Зоран Станковић поднео је пријаве инспекцији за заштиту животне средине и полицији – због сумње да се на депонији у Лапову складишти азбестна прашина.

Милан Никић, Извор: Н1

Одборник радикала у Скупштини општине Лапово Зоран Станковић, који је на власти заједно са напредњацима, тврди да су му грађани и петорица радника Регионалне депонија отпада АСА ФЦЦ у Врбаку потврдило да се годинама непрописно одлаже азбестна прашина, азбестни плочасти материјали и непознате хемикалије.

“Ја сам добио обавештење од грађана Лапова да се нешто довози, а касније и од запослених који су уплашени за своје здравље. Не могу да изађу пред камере јер се плаше за своју егзистенцију. Они дуже време, према мојим сазнањима истоварају канцерогени материјал”, изјавио Зоран Станковић.

Службеник обезбеђења депоније АСА ФЦЦ изашао је на саобраћајницу Лапово-Свилајнац и тражио прекид снимања, али се повукао после консултација са шефом. У дирекцији фирме у Лапову били су без коментара, али су усмено рекли да имају дозволу да депонују азбест. Лаповци траже хитну реакцију државних органа.

“На депонију Врбак стижу камиони и дању и ноћу, непознатог порекла, са отпадом ког се плаше грађани, да је канцероген и штетан по здравље”, изјавио је Мирослав Станојловић из Лапова.

“Очевидац сам разноразних транспорта који долазе. Сумњам да ту има неких терета који се крију од јавности, за које знају неки људи”, изјавио је Драгослав Мујковић, такође из Лапова.

Одборник истиче да на депонији Врбак азбест у расутом стању стиже из Свилајнца и истовара се, уместо да буде у посебним спремницима.

“Треба да имају специјалне контејнере за то, који треба овде само да се допреме а после да се возе у Винчу а после у Немачку у неко посебно складиште, испод неке планине”, изјавио је одборник Станковић.

У општини Лапово не желе да коментаришу дешавања на депонији.

Грађани Лапова и одборник Станковић сачекаће налазе инспекције за заштиту животне средине, али и потезе полиције око отпада на депонији Врбак. Ако резултата не буде, они најављују мирне протесте испред депоније.

 

извор: Н1

http://rs.n1info.com/a336246/Vesti/Vesti/Sumnje-da-se-na-deponiji-u-Lapovu-skladisti-azbestna-prasina.html




Пријава због стајања на улици?

Председник општине Свилајнац, економиста(?) Предраг Милановић је опет поднео пријаву полицији против Еколошког покрета Свилајнац. Разлог је, стајање на улици и мирно посматрање групе људи тј. кинеске делегације. Председнику Еколошког покрета Свилајнац пришао је председник општине Свилајнац и набусито питао:

“Шта треба?”

“Ништа не треба, стојим и гледам.” одговорио је председник Еколошког покрета Свилајнац.

Наиме у суботу 23. септембра је трочлана кинеска делегација са власником ВИСАН-а и председником општине Свилајнац прошла каменичком улицом и отишла у “Нову зону привређивања” где се налазе две Висанове фабрике. Једна која послује од 2013 године а производи, пакује и складишти отрове за пацове и мишеве. И друга, која још није почела да ради а изграђена је крајем 2015-те године и  треба да служи за рециклажу опасног инфективниг отпада великог капацитета – 4.000 тона годишње.

На овој локацији се управо гради и нова приватна хала (без грађевинске дозволе!?) власника Дамира Галића (COMPACT INDUSTRY DOO SVILAJNAC) која ће чим се изгради бити изнајмљена фирми ФЦЦ EKO (бивша ASA ЕКО) за складиштење и депонију опасног отпада. Тако општинска власт од  урбаног дела Свилајнца прави регионалну депонију опасног отпада.

Кинеска делегација је дакле била у приватној(?) посети саграђеној Висановој рециклажној фабрици која нема дозволу за рад. Није јасно присуство председника општине Свилајнац јер ово очигледно није била званична посета Свилајнцу,  већ земуснкој приватној фирми која својим досадашњим радом у Свилајнцу има доказано негативан утицај на животну средину овог краја. Ко ли је платио ручак у Гранду, где општина Свилајнац има отворен рачун.

Дакле, поставља се питање, ко су Кинези који су посетили фабрику за рециклажу и да ли то ВИСАН ипак продаје своју саграђену фабрику за рециклажу опасног инфективног медицинксог отпада непознатим кинезима. Каква је улога председника општине Свилајнац у приватном бизнису фирме ВИСАН из Земуна, ако знамо да сваке године на тендеру општине за ДДД посао добије баш фирма ВИСАН, вредан неколико милиона динара.

 

припремио

С.Марјановић

 




Енергетски ”дивљи запад” у земљи Србији

У овој деценији сведоци смо све учесталијих атака на природу и њена богатства, а посебно на водне токове и водне ресурсе. Продаја пунионица и најава увођења приватног сектора у јавне водоводе и системе за допремање вода узбуркала је јавно мњење.

Иако је законска регулатива по питању власништва над водним ресурсима итекако јасна и недвосмислена, јавност није остала равнодушна. Министар заштите животне средине, господин Горан Триван је у више наврата говорио о одредбама Закона о водама, где се у члану 5 „ВОДНО ДОБРО“ дефинише као неотуђиво јавно водно добро у својини Републике Србије што је за циљ имало да се умири узбуркана јавност и та обраћања имала су ефеката.

Међутим, сектор вода у Србији мучи један, такође велики проблем, који се медијски много мање експонира, а ни по чему не заостаје за проблемом такозване „приватизације вода“. Реч је о коришћењу хидропотенцијала Републике Србије.Осим великих хидроелектрана у које се убрајају оне са енергетским капацитетима изнад 100 МЊ снаге, све је већи притисак на мање водотоке, на којима је такође могућа градња енергетских постројења. Катастар мини хидроелектрана у Србији води Дирекција за воде Републике Србије и у њему су дате све локације на којима су изграђене или се граде мини хидроелектране, као и потенцијалне локације за њихову изградњу. На велику жалост, у поменутим катастрима најзанимљивије локације су већ „заузете“, а по правилу се налазе у зонама заштићених природних добара, која су „заштићеним“ проглашена скоро по правилу због нетакнуте природне средине на тим локацијама.Инвестиције у мини хидроелектране нису толико велике, па се отплаћивање испорученом електричном енергијом може остварити за краћи временски период.

Сама постројења за производњу електричне енергије састоје се од грађевинских објеката којима се одржава одређени ниво воде у акумулационом простору – брана, генераторских зграда и цевовода којима се вода од бране до генератора тренспортује. Осим улагања у ове објекте, као и генераторе, потребно је изградити и систем за транспот енергије, односно далеководе до постојеће електроенергетске мреже. Често су далеководи вишеструко скупљи од самих објеката за производњу елекртричне енергије и електромашинске опреме, због чега су прве на удару локације од којих није велико растојање до постојеће мреже далековода.Друге две важне карактеристике пожељне локације су расположива количина воде и потенцијални падови корита реке, односно висинска разлика између коте воде у акумулацији и коте генераторског постројења. Ове две карактеристике представљају и највећи проблем, јер су такве локације по правилу у кањонима и клисурама водотока, са водопадима и брзацима.

Шта природно добро неког кањона, или клисуре неке реке чини управо заштићеним природним добром? Осим несумниво позитивног визуелног ефекта који исти остваља на око посматрача, богатство чистих вода и богатство и разноврсност живог света у тим водама и на обалама је оно због чега се неки крајолик проглашава заштићеним. Људским активностима, које ће на било који начин утицати на та богатства нема места.Процесе планирања, пројектовања и изградње мини хидроелектране прати прикупљање документације која садржи и услове под којима се нешто може, односно не може градити или мењати.

Један од параметара који се за било какве радове на водотоцима мора поштовати је минимална количина воде која мора бити пропупштена за одржавање животног станишта водених биљака и животиња, али и потребе становништва непосредно низводно, назива се БИОЛОШКИ, односно ЕКОЛОШКИ МИНИМУМ. За овај параметар везана су два најчешћа проблема животне средине, а то је одређивање еколошког минимума, које је често веома рестриктивно по водени живи свет, а други је контрола и поштовање чак и таквог еколошког минимума. Важно је напоменути да је еколошки минимум замишљени проток који би требао обезбедити довоље услове за опстанак живог света вода и приобаља, али је питање шта је то „довољно“. Довољна вода за преживљавање и за нормалан живот и развој воденог света су две потпуно различите категорије, јер и у концентрационим логорима су људи преживљавали са минимумом хране, али нису живели.

Други важан детаљ јесте контрола минималног протицаја, односно количина испуштања вода, јер све се чешће на неким водотоцима испушта далеко мање од еколошког минимума, или се чак уопште не испушта вода. Примерене санкције и надокнада начињене штете животној средини и локалном становништву за такво понашање по правилу изостају. О постојању рибљих стаза на овим објектима, којима се не спутава миграција водених животиња на својим уобичајеним коридорима не вреди ни говорити. Њих на овим профитерским објектима уопште неће бити, јер за власнике не само да представљају финансијски трошак, него и губитак драгоцене воде коју треба искључиво пуштати кроз турбине.

Према званичним доступним подацима, највише локација потенцијалних мини хидроелектрана налази се у сливовима Западне Мораве, односно на мањим водотоцима слива Ибра, Моравице и Рзава, а затим и на сливовиома Врле, Власине, Бањске реке, Јелашнице, Пчиње и другим.

Оно што ипак највише забрињава јесте чињеница да су најтраженије локације управо у оквирима заштићених приородних добара, као што су Рзав, Сатара планина или Јерма. Ова природна добра између осталог и јесу проглашена заштићеним природним добрима управо из разлога њихових природних хидролошко-хидрауличких особина којима је омогућен живот и развој живог света вода и приобаља.

Становништво ових крајева такође је жртва безумне политике производње електричне енергије по сваку цену. Њима су ове мале речице основ опстанка и живота. Без воде, или са диригованим водним режимом, или што ће бити чешћи случај, са зацевљеним рекама, они су осуђени на пропадање и одумирање. Они млађи осуђени су на исељавање, без икакве шансе да се у свој родни крај икада врате. Еколошки производни потенцијали зависе и од рацуионалног и одговорног човека који ће плодове природе са ових простора убирати, или на својој земљи производитии. Здрава храна у свету је све траженија, скупља и цењенија, али код нас неће бити никог да је произведе. Дакле, колико ће реално коштати један киловат струје из оваквих постројења? Реална цена киловата струје никада неће бити позната, јер је губитак потенцијала здраве животне средине немогуће новчано изразити.

Изградњом мини хидроелектрана, отићи ће и човек, али ће отићи и огромна шанса за производњу здраве хране, развој сеоског туризма и развој других делатности које су биле у функцији ненарушене животне средине.О каквој се девастацији природних вредности је реч довољно говори пример слива Топлодолске реке, где су за потенцијалну изградњу мини хидроелектарна одређене чак 24 локације, од чега су за 8 локација већ издати локацијски услови, или је већ почела изградња мини хидроелектране.

Све локације се налазе унутар парка природе „Стара планина“, а стараоц заштићеног природног добра ћути. Уопште се не поставља питање, да ли ће изградња имати ефекте на животну средину и опстанак људи у овим крајевима. Наравно да хоће и ти ефекти ће бити изразито негативни. Своје пуне ефекте имаће поготово у периоду који наилази и у којима ће, услед климатских промена недостатак воде у летњим месецима бити све израженији.

Да ли ће се тада власник мини хидроелектане уопште обазирати на ионако ниско одређене еколошке минимуме, или ће гледати само свој профит, уопште није упитно. Питање је само да ли ће се тада државни органи сетити својих основних обавеза, или је било боље да се њих сетила пре него што је дозволила „дивљи запад“ на малим и великим водотоцима Србије.

 

извор: http://rbajcetic.webs.com/apps/blog/show/44812916-energetski-divlji-zapad-u-zemlji-srbiji




ВИСАН (поново) није добио дозволу за рад!

Приватна земунска фирма ВИСАН доо добила је одбијеницу на свој захтев за рад рециклажне фабрике за опасан инфективни медициски отпад великог капацитета.

И поред чињенице да је Општина Свилајнац чак у два наврата достављала своју сагласност, на захтев за рад приватне рециклажне фабрике за опасан инфективни медицинкси отпад, ВИСАН поново није добио дозволу за рад. Због кршења закона наш покрет је поднео кривичну пријаву против одговорних лица у Општинској управи Свилајнац. И поред потешкоћа у истрази, надамо се да ће Јавни тужиоц по службеној дужности проширити истрагу и у складу са законом процесуирати одговорне.

После достављања образложеног негативног мишљења Еколошког покрета Свилајнац на Висанов захтев, Министарство за заштиту животне средине је одбацило захтев Висана као непотпун. Овим путем се зхављујемо нашем интернационалном тиму адвоката и експерата који нам све време пружају неизмерну помоћ.

за Еколошки покрет Свилајнац

С.Марјановић

24.09.2017




Србија подржала Будванску деклерацију у оквиру Архуске конвенције и ПРТР протокола

„Србија је управо формирала засебно Министарство заштите животне средине, придајући тако изузетан значај питањима из ове области и њиховим бављењем на институционалном нивоу. Ипак, ми верујемо да то није довољно и зато позивамо све земље нашег региона на жустру и активну сарадњу, како бисмо достигли циљеве који су заједнички за све нас.“, изјавио је данас министар заштите животне средине Горан Триван, на састанку високих представника земаља потписница Архуске конвенције у Црној Гори. На састанку поред министра, учествује више од 200 високих представника из преко 40 земаља и међународних организација.

Овом приликом, министар Триван је истакао да ће Србија у наредном периоду покренути низ регионалних иницијатива у области заштите животне средине и климатских промена.

Архуску конвенцију, која је под окриљем ОУН донета 1998. године, Србија је прихватила и она представља важан глобални механизам, за укључивање јавности и невладиног сектора, у област заштите животне средине. „Верујемо да без снажног цивилног друштва, нема ни моћне, ни праведне државе. У 2018. години наше Министарство ће повећати новчана издвајања за организације цивилног друштва“, нагласио је министар Триван.

У излагању, којим је Србија подржала усвајање Будванске деклерацију, министар Триван је између осталог нагласио и да је „улога Министарства заштите животне средине да обезбеди ефикасну координацију, сарадњу и комуникацију између свих релевантних заинтересованих страна, а све у циљу смањења загађења. Индустрији треба предочити користи од улагања у чистију производњу и технологије, чиме се омогућује значајно смањење генерисања опасног индустријског отпада и смањење емисија загађујућих материја.“

Данас усвојена Будванска деклерација потврђује снажно опредељење држава потписница да се у суочавању са изазовима савременог света, као што су тероризам, или екстремизам, било које врсте, климатске промене, неједнак приступ храни и пијаћој води, исцрпљивање природних ресурса и многи други, ни један учесник не може носити самостално и да у тим изазовима мора постојати тесна сарадња свих учесника и несметана комуникација на различитим нивоима.

 

извор: http://www.ekologija.gov.rs/srbija-podrzala-budvansku-dekleraciju-u-okviru-arhuske-konvencije-i-prtr-protokola/#more-22301




У Свилајнцу не постоје канцеларије Месне заједнице?!

ЈАВНО ПИСМО ЗА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ПРЕДРАГА МИЛАНОВИЋА. Председниче желим да вас обавестим у име грађана моје улице МИКЕ ЈОВАНОВИЋА да у Свилајнцу не постоје канцеларије Месне заједнице. Наравно постоји Председник који прима плату од нас пореских обвезника. У слепо сокаче нема сијалица на задњој (главној) бандери већ 6 месеци. Прва 3 месеца очекивали смо да знате шта радите. Изгледа да не знате! Следећа 3 месеца мени је лично бивши Председник Кригер 3 месеца обећавао јер је наводно прво записао а затим рекао Сими елктричару.  Дошао сам приватно до телефона тог фамозног и недоступног Симе. Он каже да Кригер лаже јер га није видео месецима. Кригер ми је рекао да неће да дође јер му Пера (ваљда Председник Предраг) не плаћа. Шта је тачно можда зна МУП који све „зна“.

За новим Председником, како ми рекоше зове се Груја, расписао сам „потерницу“ преко фејзбука. Нико не зна где се налази а вероватно прима негде плату. На том профилу су само Свилајнчани а међу њима и „највиђенији“. Много поздрава од гласача из слепог сокачета за глуве функционере и раднике Општине Свилајнац.

Иначе у сокачету живе деца из вртића, основне школе и једна беба. Све су то Председниче ваши будући гласачи, зато ако вам је стало до њихових гласова осветлите сокаче да могу касније да виде ваше слике у кампањи на тој бандери.

Данас сам задњи пут звао Симу на његов телефон: 063/ ……  Добио сам одговор да телефон није у функцији. Изгледа да је у свакој општини па и овој у функцији узимање пара од грађана, пореских обвезника за услуге које треба да буду сервис грађана, јер их грађни плаћају да раде оно што не раде.

Ово писмо је послато МИНИСТАРСТВУ ЛОКАЛНЕ И ДРЖАВНЕ САМОПРАВЕ МИНИСТРУ БРАНКУ РУЖИЋУ. У име малолетне деце, пунолетан грађанин. Име је познато на профилу групе „ВОЛИМ СВИЛАЈНАЦ“, Кригеру и Сими.

 

извор: ФГ Волим Свилајнац




Грађани и медији су наши савезници у борби за бољу животну средину

Министар заштите животне средине Горан Триван изјавио је да је Србија данас тамо где су развијеније европске земље биле пре 25 година у области животне средине. „Те земље су много напредовале, али не само захваљујући новцу, јер није све у новцу.
20.07.2017, Министарство заштите животне средине
Много тога зависи од организације, поштовања прописа, понашања и свести људи и појединаца и заједничког деловања, јер нико сам не може да реши ни један од важних проблема животне средине“, рекао је министар Триван гостујући на телевизији „Хепи“.

Он је истакао да имамо доста добрих закона, али да је проблем у њиховој примени. „Грађани имају пуно право да провере имају ли загађивачи дозволе за то што раде и како раде. Информације о томе могу тражити од самих загађивача, од општине или инспекције, а ако све то не донесе резултат, нека се обрате нашем министарству“, поручио је министар Триван. Он је посебно нагласио да ово министарство мења курс, да ће радити на јачању инспекције и строжијим контролама. „Очекујемо да грађани и медији буду најјача инспекција, јер само заједно можемо да унапредимо животну средину“, изјавио је министар Триван.

Он је нагласио да достизање стандарда Европске уније није циљ сам по себи, него да је циљ боља животна средина и здравији живот грађана Србије. „Користићемо искуства других земаља, избегавати њихове грешке, прилагођавати и примењивати њихову добру праксу“, додао је министар Триван.

Он је указао на парадокс да се депоније и канализације уливају у реке и језера одакле се снабдевамо пијаћом водом. „Људи који бацају отпад у реке, потоке, језера, сами себи загађују пијаћу воду“, рекао је министар Триван и додао да највећи део Србије не прерађује отпадне воде. „То ће, међутим, морати да се промени и то ће бити један од најважнијих послова новог министарства, јер решавањем отпадних вода решавамо питања пијаће воде, река и језера“, истакао је министар Триван.

Он је, такође, подсетио да је пољопривреда највећи загађивач на планети и да је храна индикатор квалитета животне средине, земљишта и вода.“ Имамо неколико институција које се баве квалитетом хране и њихови налази биће један од основних путоказа за деловање нашег министарства“, додао је министар Триван. Он је подвукао да нису сви пољопривредни препарати штетни. „Ми само морамо да радимо оно што раде други паметни људи и друге паметне државе и имаћемо здравију храну за нас и нашу децу и здравију животну средину“, закључио је министар Триван.

 

извор: http://www.ekologija.gov.rs/gradjani-i-mediji-su-nasi-saveznici-u-borbi-za-bolju-zivotnu-sredinu/




Општина Свилајнац крши примену Архуске конвенције

Општина Свилајнац и Општинска управа укључујући и председника општине, економисту Предрага Милановића на један бруталан начин крше Архуску конвенцију.  Архуска конвенција је усвојена 25. јуна 1998. године на четвртој Конференцији „Животна средина за Европу“ у граду Архусу (Данска). Циљ усвајања Архуске конвенције је заштита права сваког појединца, садашњих и будућих генерација на живот у животној средини адекватној његовом здрављу и благостању.Архуска конвенција је међународно-правни инструмент за заштиту животне средине која садржи 3 групе правила која се односе на:

права грађана на доступност информацијама

* права грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини


* приступ правосуђу у случају да су претходна два права нарушена (правна заштита)

Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (ратификовала Архуску конвенцију) 12. маја 2009. године ( „Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 38/09).

Одредбама члана 74. Устава Републике Србије ( „Сл. гласник РС”, бр. 98/06), дефинисано је да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању, да је свако, а посебно Република Србија , одговоран за заштиту животне средине, као и то да је свако дужан да чува и побољшава животну средину.

 

Н.Ненад

07.07.2017

 

 




Свилајнац дао сагласност на рад рециклажне фабрике

Еколошки покрет Свилајнац обавештава јавност да је Општинска управа Свилајнац одговорила на захтев Висан-а “за издавање дозволе за рад постројења за складиштење и третман опасног отпада, на локацији оператера на територији општине Свилајнац, на КП 5900/7 КО Свилајнац”

Изборни плакат којим су злоупотрбље фотографије господина Меклаистера и Давенпорта.

Изборни плакат којим су злоупотребљене фотографије господина Мекалистера и Давенпорта.

Обавештење о овом захтеву је Министарство пољопривреде и заштите животне средине објавило 14. јуна на својој званичној интернет страници. Општина Свилајнац је само дан, пошто је добила захтев одговорила (15. јуна) и то тако што је послала своју сагласност да рециклажна фабрика почне са радом. Као рок за достављање мишљења на сајту министарства је наведен датум 09. јули 2017 године. Оваквом непотребном(?) журбом, општинска управа Свилајнац је прекршила члан 63.  “Закон о управљању отпадом” . То што је “неко” наредио да се сагласност одмах пошаље, без претходног прегледа обимне документације и разматрања других организација и лица,  је још једна потврда да се слушају наредбе једног човека, а не законска регулатива.

Еколошки покрет Свилајнац је уредно и писменим путем тражио од општинске управе Свилајнац јавну расправу на ову тему. Тражили смо јавну расправу како бисмо у име наше групе грађана али и свих 1.780 грађана, потписника петиције изнели наше ставове везане за цео пројекат и објаснили зашто се ми противимо раду ове и овакве фабрике. Нисмо добили никакав одговор. Ни усмени, ни писмени.

Госпођа Александра Поштрак из општинске управе је стално понављала да “општина Свилајнац не даје сагласнот Министарству” већ да то ради Министарство. Непознавање закона или је ипак нешто друго у питању.

за УГ Еколошки покрет Свилајнац
С.Марјановић

 




Предати захтеви Општини Свилајнац

Еколошки покрет Свилајнац је 13 јуна 2017 године предао два захтева Општинској управи Свилајнац, и један захтев председнику општине економисти Предрагу Милановићу, заменику општине Драгани Радевић и начелнику општинске Управе Свилајнац. Одговоре нити тражену документацију нисмо добили.

***

ЗАХТЕВ

  • Председнику општине Свилајнац, економисти Предрагу Милановићу
  • Заменику председника општине, правници Драгани Радевић
  • Начелнику општинске управе Свилајнац

Тражимо да на захтев тј допис Министарства пољопривреде и заштите животне средине који сте добили, а тиче се дозволе за складиштење и третман опасног отпада“ односи се на фабрику за рециклажу опасног инфективног отпада у Свилајнцу, носиоц пројекта Висан д.о.о из Београда, одговорите негативно односно не издате сагласност на горе неведену дозволу.

С обзиром да смо покренули поступак за подношење више Кривичних пријава за кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл.359 ст.1 и ст.2 и 3 у вези ст.1 КЗ у продуженом трајању, сигурни смо да оваква фабрика са капацитетом од 137 тона годишње опасног инфективног отпада у урбаном делу Свилајнца може катастрофлно да промени еколошку структуру како ближе,тако и шире околине Луковице и Свилајнца.

Након налаза еколошке инспекције везано за висанову фабрику за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве, тврдимо да приватна фирма Висан нема кредибилитет нити поверење грађана Свилајнца да прави још једну, другу по реду „опасну“ производну фабрику. Грађани од оваквих фабрика немају ама баш никакве користи, већ смо штету.

 

***

 

З А Х Т Е В

за приступ информацији од јавног значаја

 На основу члана 15. ст. 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), од горе наведеног органа захтевам:*

Х копију документа који садржи тражену информацију;

Х електронском поштом

Овај захтев се односи на следеће информације: Комплетну документацију „пројекта изградње постројења – аутоклава за третман медицинског отпада, капацитета стерилизације 500 kg/h, на к.п. 5900/6 и 5900/7 К.О. Свилајнац,  у улици „Нова 3“ и „Нова1“ у Свилајнцу, носиоца пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб“ и то све захтеве носица пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб као и све одговоре тј сва решења и све одбијенице Министарства пољопривреде и заштите животне средине и то свих сектора овог министарства. Такође тражимо и све дописе које је наведено Министарство упутило локалној самоуправи, Општини Свилајнац (Општинском већу Свилајнац) и све дописе (или одговоре) које је министарство добило од локалане самоуправе а везани су за горе наведени пројекат и носиоца пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб.

 

***




Свилајначки СНС и СДПС да не дају позитивно мишљење на дозволу за рад Висанове рециклажне фабрике!

Још једном јавно позивамо одборнике свилајначког општинског одбора СНС-а и СДПС-а да НЕ ДАЈУ позитивно мишљење тј. сагласност на дозволу за рад  рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада 500 кг/сат. у Свилајнцу. На годишњем нивоу ово постројење може да рециклира 4.000 тона опасног инфективног отпада па ће тако Свилајнац постати регионални центар за рециклажу инфективног отпада а не сточарки, пољопривредни и пчеларски крај.

Драги суграђани одборници скупштине општине Свилајнац, ви сте дужни да штитите интерес СВИХ грађана Свилајнца, а не појединаца или приватних фирми којима је битна само лична добит. Свилајнац нема будућност са висановим фабрикама и неприципијеним локалним политичарима.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Министарства пољопривреде и заштите животне средине  је 09. јуна проследило захтев (са пратећом дукументацијом) Висан-а, локалној самоуправи, односно Општинској управи Свилајнац.  Ради се о захтеву за издавање дозволе за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада у Свилајнцу. Фабрика се налази у урбаном делу Свилајнца, у близини ромског насеља Бурдуш мала (Каменичка улица) и луковачких кућа (улица Ресавских партизана).

У разговору са господином Борићем, председником еколошког покрета Свилајнац госпође Александра Поштрак, службеница општинске управе за екологију децидно и упорно тврди да “локална самоуправа не даје сагласност на захтев Министарства”,мислећи на захтев Висана, прослеђен од стране Министарства. Оваква тврдња, чини нам се, је злонамерно пласирање неистине!! Нећемо да верујемо да госпођа Поштрак као експерт за еколошка питања не познаје Закон о управљању отпадом (“Сл.гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016).  А слово закона каже:

Закон о управљању отпадом

Члан 63

…….
Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева. Јединица локалне самоуправе, пре давања мишљења из става 3. овог члана, по потреби прибавља мишљења других заинтересованих органа и организација (урбанизма, заштите природе, комуналних делатности, унутрашњих послова, заштите потрошача и др.).

Надлежни орган за издавање дозволе разматра поднети захтев, приложену документацију, прибављена мишљења, као и записник о испуњености услова од стране надлежног инспекцијског органа и издаје дозволу подносиоцу захтева у року од 15 дана од дана пријема мишљења из става 5. овог члана или доноси решење којим одбија захтев, уз образложење о разлозима одбијања. Ако дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, о издатој дозволи обавештава јединицу локалне самоуправе и на њен захтев доставља копију издате дозволе.
……

Преузето са званичног сајта Министарства за пољопривреду у животну средину, 15.06.2017  (Закон о управљању отпадом (“Сл.гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016)

Из свега горе наведеног, и у име 1.780 грађана Свилајнца који су потписали Петицију против висанове рециклажме фабрике и свих грађана који су гласали за коалицију СНС и СДП тражимо да се министарству пошаље негативно мишљење односно да се неда сагласност на дозволу за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

У вези са Висан-овом фабриком подсећамо грађане Свилајнца на саопштења ОО СНС-а и ОО СДПС од пре само годинуипо дана.

******

>> Подсећамо на Саопштење објављено 27. фебруара 2016 године >>

ОО СНС И ОО СДПС ПОДРЖАВАЈУ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ И ГРАЂАНЕ У ПЕТИЦИЈИ
27.02.2016

ОО СНС и ОО СДП подржавају Еколошки покрет и грађане у петицији против постојања постројења за третман медицинског отпада у Свилајнцу

Због великог интересовања грађана општински одбор Српске напредне странке је и у суботу, 27. фебруара у периоду од 10.00 до 12.00 часова на тргу Стевана Синђелића организовао штанд са петицијом против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу. Овим желимо да ставимо тачку на оптужбе општинске власти и предузећа Висан да ми као локални СНС петицијом политизујемо тему изградње постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

Политизовањем и манипулацијом у информацијама се управо баве Висан и представници локалне власти. И то не једном, не два пута, већ три пута.

Први пут, Висан је користећи локалну политику, односно општинску власт изманипулисаo све грађане Свилајнца, ускраћујући их за информацију да се планира градња постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу, у непосредној близини кућа у Каменичкој улици.

За досадашње инвестиције изношени су детаљни подаци, па чак и они о производном програму, а једино је за Висан, 27.11.2014.  године на општинском сајту објављено да проширује производњу, да је купио парцелу и да ће запослити 20 радника. Све остале, веома важне информације су изостале. ЗАШТО?

Грађани Свилајнца поред права на благовремено, истинито и објективно информисање имају право и да доносе одлуке о томе шта желе и шта не желе у свом граду, односно да ли желе медицински опасан инфективни отпад у близини својих кућа, кошница, воћњака и њива. ИЛИ, МОЖДА НЕМАЈУ?

Још увек постоје грађани Свилајнца који не знају где и какво се постројење гради!

Постављамо питање – да ли грађани Свилајнца за Висаново постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада треба да чују на улици од Еколошког покрета и општинских одбора Српске напредне странке и Социјалдемократске партије Србије, као и забринутих грађана који нису чланови ниједне странке или је то био посао локалних званичника?

Други пут,  када је на гнусан начин изманипулисана јавност, био је кад је Висан изјавио за медије да “верује да протест нема везе са заштитом животне средине, односно да локални СНС протестима и петицијом политизује ту тему и супротставља се одлукама Владе Србије“. Кључне речи у прљавој игри су “супротставља се одлукама Владе Србије“.

Истина је да се ОО СНС Свилајнац заједно са грађанима и Еколошким покретом не супротставља одлукама Владе Србије, већ намери Висана да отвори постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада. У фебруару је Министарство пољопривреде и заштите животне средине донело Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње постројења – аутоклава за третман медицинског отпада, капацитета стерилизације 500 kg/h, носиоцу пројекта ВИСАН Д.О.О. из Земуна, Јернеја Копитара бб.

Ово је Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње постројења Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а не одлука Владе Србије. И важно је напоменути да ово решење не представља дозволу за рад.

Трећи пут, пред бројним грађанима Свилајнца и новинарским екипама из Србије доказано је ко стоји иза политизовања. Овог пута је председник општине Предраг Милановић сам упао у сопствену мрежу манипулација и полититизовања ситуације.

За ту прилику послужио је ТВ Центар, чији је почетно већински власник била управо мајка председника општине Предрага Милановића, па да не буде сасвим јасно да је он тај који стоји иза ове телевизије, власништво је пренето на радника.

Приликом посете председника Владе Републике Србије Александра Вучића у Кушиљеву на почетку Програма обнове школа и амбуланти у Србији, новинар ТВ Центра је поставио питање премијеру да ли је упознат са ситуацијом у вези са отпадом у Свилајнцу.

Премијер Вучић је одговорио:

“Видим да је од тога направљена велика политичка тема и не желим о томе да говорим на данашњи дан. Разговарао сам о томе и са председником општине, разговараћу  и са представницима своје странке и пошто су ту мишљења супротстављена и просто, нећу на овакав начин јавно да се изјашњавам нити да наносим штету ни господину Милановићу нити себи, нити на било који начин да злоупотребљавам у страначке или партијске сврхе данашњи скуп. Бавиће се Влада тиме.”

Три пута је вешто изманипулисана јавност и овим желимо да ставимо тачку на прљаве игре представника општинске власти и Висана и да поручимо да су грађани Свилајнца – и Срби, и Роми, и Власи, без обзира на политичку припадност, против опасног отпада. Иначе, Еколошки покрет Свилајнац је петицију против спорног постројења покренуо још прошле године и на захтев грађана и Еколошког покрета организовали смо штанд са петицијом против изградње постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу.

А управо је Еколошки покрет био тај који је од ресорног министарства тражио поменуту Студију о процени утицаја на животну средину. Нису то били ни општина Свилајнац ни Висан.

На последњој седници СО Свилајнац одборници СНС-а јавно су били изричито против, док су председник СО Свилајнац Владан Рајковић (СПС) и председник општине Свилајнац Предраг Милановић (СДС) дали подршку за рад Висановог постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада, наглашавајући да је „то добро да кучићи не развлаче шприцеве и игле по улицама.“  На ову неубедљиву констатацију председника општине, имамо питање: да ли је ико икада видео неког пса на улици како развлачи шприцеве и игле?

Постављамо питање власнику Висана, а то је: кад је све тако добро, лепо и безбедно (као да се ради о третману чоколаде, а не третману медицинског опасног инфективног отпада), зашто није градио постројење у свом родном Чачку или у свом дворишту у Земуну?

Тражимо да грађанима Свилајнца власник Висана одговори на следећа, за грађане озбиљна питања о намерама предузећа Висан:

Да ли је поред постројења за прераду медицинског опасног инфективног отпада планиран и узгој пацова у експерименталне сврхе ради испитивања деловања Висанових производа за дератизацију на глодаре и да ли је у плану да се измет тих пацова користи у производњи енергије за загревање објекта? Какав је план са угинулим пацовима након третмана Висановим препаратима за дератизацију, да ли ће се и они спаљивати?

Да ли је у плану да се, у спорном постројењу, третира искључиво медицински опасан инфективни отпад из Србије или и из Србије и из околних држава?

Чиме гарантујете да у будућности не планирате да ширите делатност на третирање, спаљивање, уништавање и депоновање и других опасних отпада попут патоанатомског (делови ткива, органа и тела), радиоактивног, фармацеутског и цитотоксичног отпада?

Где се планира депоновање и спаљивање отпада након третмана? Да ли би се спаљивање вршило у термоелектрани Морава или у некој другој општини?

Невероватно је што не постоји основни локацијски предуслов да се постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада гради у близини места стварања и да је наш град изабрао власник Висана тако што је, како је рекао, узео шестар (симболични или прави) и на мапи Србије видео да је Свилајнац у њеном центру.

Наглашавамо да грађани општине Ћуприја, која има велики здравстени центар, 2009. године нису дозволили изградњу постројења за прераду опасног отпада у том граду. Слична постројења су требала да буду отворена и у Шапцу и Ћићевцу, али народ то није дозволио!

Свилајнац није ни клинички, ни болнички центар и за грађане је потпуно недопустиво да конвоји камиона са опасним отпадом, шприцевима, иглама и крвавим газама иду преко железничког моста на Морави, где се често цепају цераде на камионима, преко скоро целог града саобраћајницама до бившег војног полигона.

Грађани су ти који су забринути за своју безбедност и безбедност своје деце, страхујући и од зараза и питају се шта ће бити ако се догоди саобраћајна несрећа и опасан отпад из камиона се растури у њиховим двориштима.

Треба ли да се сетимо да је у претходних 200 година забележено 20 поплава у Свилајнцу и запитамо се, уколико дође до нове, хоће ли, ако спорно постројење почне са радом, до кућа грађана, са водом доћи и сав опасан отпад? Чиме ће се дугорочно заразити земљиште, водни режим – а чиме људи? Јер, нико не може да гарантује да се поплаве неће поновити. С обзиром на климатске промене, могуће су и поплаве већих размера због великих количина падавина, посебно су критични бујични потоци, а у самој близини планираног постројења је поток Бук.

ОО СНС Свилајнац не политизује тему, већ артикулише забринутост грађана за сопствену и будућност општине, и увек ће да штити интерес свих грађана, а не појединаца, увек ће да штити животну средину и апелује на локалну самоуправу да штити интересе и вољу грађана и да не да сагласност за рад постројења.

Свилајнац је пољопривредни крај и треба да постане регионални центар за пољопривреду, за шта има одличних природних потенцијала, а не регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

Због свега наведеног, тражимо могућност да на локалној и јединој телевизији у Свилајнцу, ТВ Центар, свој став отворено изнесе председник Еколошког покрета Свилајнац Срђан Марјановић у директном сучељавању са власником Висана, у термину по избору телевизије.

 

Званични интернет сајт Српске Напредне Странке

http://svilajnac.sns.org.rs/novosti/saopstenja/oo-sns-i-oo-sdps-podrzavaju-ekoloski-pokret-i-gradjane-u-peticiji

 




Страдао багрем и остале културе

Неодговорним и непрофесионалним прскањем свог поседа (око 7 хектара?) тоталним хербицидом, приватна фирма ВИСАН из Земуна је нанела штете поседима, који се налазе у непосредној близини споменутих фабрика.

На свилајнчком поседу (бивши пологон ЈНА) се налазе и висанова  фабрика за реациклажу опасног инфективног отпада и фабрика за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве.

Више мештана који имају своје поседе и куће у близини висанових фабрика су Еколошком покрету Свилајнац пријавили несносан смрад који је трајао данима, после акције прскања тоталом.

 

Овако изгледа кад ВИСАН прска тоталним хербицидом.

Visan Svilajnc 7 juni prskao Totalom
« von 6 »

за Еколошки покрет Свилајнац

С.М.

 

 




Обавештење Министарства да Висан тражи дозволу за рад рециклажне фабрике

Министарство за пољопориведу и заштиту животне средине је у среду 14. јуна 2017 године на својој итернет презентацији објавило  “ОБАВЕШТЕЊЕ о пријему захтева, од стране оператера предузећа “ВИСАН” д.о.о, Београд”. Ради се о захтеву Висан-а за издавање дозволе за рад рециклажане фабрике за складиштење и третман опасног инфективног отпада 500 кг/сат. у Свилајнцу. На годишњем нивоу ово постројење може да рециклира 4.000 тона опасног инфективног отпада?!

Да подсетимо да је Еколошки покрет Свилајнац заједно са свилајначким опозиционим политичким партијама  у два наврата организовао потписивање Петиције против изградње и рада ове фабрике (иако је изграђена још у децембру 2015 године!). Петицију је потписало 1.780 грађана Свилајнца на 72 листе.

Имамо осећај да ово званично обавештење Министарства као и нека претходна, показују да неко(?) из Министарства форсира приватну фирму Висан, да пошто-пото добије дозволу за рад овог рециклажног постројења у Свилајнцу. Иначе, друге по реду висанове фабрике у Свилајнцу, поред фабрике за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве која реди већ 5-6 година.

Наше незадовољство понашањем неких службеника Министарства заснивамо на следећим чињеницама. У петак, 09. јуна око 09:30 сати смо разговарали са надлежним службеником у Одељењу за управљење отпадом. У том разговору нам је децидно речено да је Висан доставио комплетну (да ли и исправну?!!) документацију, „и више него што је требало“ и да ће у „року од седам до десет дана“ комплетна документација тј. дозвола за рад постројења за складиштење и третман отпада од Министарства пољопривреде и заштите животне средине бити прослеђена локалној самоуправи у Свилајнцу, на мишљење, а све у складу са Законом о управљању отпадом.  Члан 63. “Поступак итдавања дозволе” овог закона каже:

Поступак издавања дозволе (Закон о управљању отпадом)

Члан 63

1. Захтев за издавање дозволе за третман, односно складиштење, поновно искоришћење и одлагање отпада подноси се министарству, односно аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

2. Надлежни орган за издавање дозволе, у року од 15 дана од дана пријема захтева за издавање дозволе дужан је да од подносиоца захтева, затражи доказе и документацију потребну за допуну захтева, ако је захтев непотпун, односно неуредан.

3. Надлежни орган за издавање дозволе, у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева, обавештава јавност о поднетом захтеву и прибавља записник о испуњености услова за изградњу и рад постројења од надлежног инспекцијског органа.

Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, истовремено са обавештењем из става 3. овог члана доставља поднети захтев јединици локалне самоуправе, заједно са документацијом ради прибављања мишљења.

………..

Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева. Јединица локалне самоуправе, пре давања мишљења из става 3. овог члана, по потреби прибавља мишљења других заинтересованих органа и организација (урбанизма, заштите природе, комуналних делатности, унутрашњих послова, заштите потрошача и др.).

Надлежни орган за издавање дозволе разматра поднети захтев, приложену документацију, прибављена мишљења, као и записник о испуњености услова од стране надлежног инспекцијског органа и издаје дозволу подносиоцу захтева у року од 15 дана од дана пријема мишљења из става 5. овог члана или доноси решење којим одбија захтев, уз образложење о разлозима одбијања. Ако дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, о издатој дозволи обавештава јединицу локалне самоуправе и на њен захтев доставља копију издате дозволе.

….

На основу горе-неведног члана 63. Поступак издавања дозволе (Закона о управљању отпадом) где пише

“Јединица локалне самоуправе  у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, дужна је да размотри захтев и да министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине достави своје мишљење са образложеним предлогом за прихватање или одбијање захтева.”

произилази да је службеник одмах након нашег разговора 09. јуна, послао захтев и документацију општинској управи Свилајнац на мишљење а не у „року од седам до десет дана“ како нам је у разговору тврдио. У  “ОБАВЕШТЕЊЕ о пријему захтева, од стране оператера предузећа “ВИСАН” д.о.о, Београд” стоји

“Рок за достављање мишљења и предлога је 9. јули 2017. године”

што је рачунајући уназад 30 дана, тачно 09. јуни 2017 године.

Како треба да схватимо овакву комуникацију надлежног службеника Министарства и како да имамо поверење у наше Министаство које треба да ради у интересу грађана а не у интересу појединаца, а све на уштрб животне средине великог броја грађана. А наша деца?

 

За УГ Еколошки покрет Свилајнац
Срђан Марјнавић
15.06.2017 Минхен

 




Тражимо Јавну расправу, то дугујете свим грађанима Свилајнца

Тражимо од свих политичких партија у Свилајнцу да подрже наш захтев да се прво озбиљно припреми, а онда и одржи Јавна расправа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је у петак 09. јуна послалоо општини документацију за горе наведену тему.

Треба знати да је истог дана у петак 09. јуна 2017 године Еколошки покрет Свилајнац око 09:30 сати обавио телефонски разговор са госпођом Радмилом Шеровић, која је “Начелник одељења за управљање отпадом, Сектор за планирање и управљање у животној средини“. Госпођу Шеровић смо још 10 априла 2016 године обавестили о еклататном кршењу “Закона о управљању отпадом”. Наш допис смо поткрепили и релеватним доказима који веома лако могу и да се провере. Одговор по овом питању никада нисмо добили.

Одговорно тврдимо да фабрика за рециклажу опасног инфективног отпада у Свилајнцу,  никако није могла/ требала да добије дозволу за складиштење и третман опасног инфективног отпада од Министарства пољопривреде и заштите животне средине, да се Закон поштовао.

Зато смо принуђени да покренемо Кривичне пријаве против СВИХ одговорних лица како Мнистарства тако и Општинске Управе у Свилајнцу, за чије поступке имамо јаку сумњу да су прекршили законске оквире Републике Србије.

Користимо прилику да јавно позовемо наше(?) челнике полититичких партија у Свилајнцу:

  • председника ОО СНС Свилајнац Бранислава Маринковића – Маринка,
  • председника ОО СПС Свилајнац Владана Рајковића,
  • потпредседника ПУПС-а Момчила Вуксановића – Мома Брада,
  • председника ОО СДПС Свилајнац Дарка Ненковића,
  • председника ОО ПС Свилајнац Владана Јовковића и
  • председника ОО ЈС Свилајнац Слободана Вукића

да ХИТНО затраже Јавну расправу од Општинског већа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“ и узму активно учешће на самој расправи.

Тражимо да на седници Скупштине општине Свилајнац која је заказана за четвртак 15. јуни 2017 године, НАШИ одборници свилајначке скупштине затраже Јавну расправу на ову тему, под тачком “Разно” или “Остало”.

Еколошки чист Свилајнцац, је будућност свих нас! Један човек, није и никад неће бити -Свилајнац!

 

За УГ Еколошки покрет Свилајнац, 11.06.2017
Горан Борић
Срђан Марјановић

Ажурирано 13.08.2017




Семе зла

Лобисти ГМО-а поново делују. Желели би да измене закон о увозу и промету ГМО путем скупштинске већине, без народног изјашњавања. Оне исте скупштинске већине, која ових дана није усвојила предлог закона о финансирању лечења болесне деце у иностранству. Јасно вам је ко води рачуна о добробити наших живота.

др вет.мед. Јасмина Ранђеловић (“КНТД”)

***

Србија има један од најригорознијих закона о забрани увоза, промета и гајења ГМО-а.Покушавају да га измене на разне начине, пласирајући те приче да смо условљени чланством у многим важним организацијама. Семе зла, како га је назвао Вилијам Едгал економиста и историчар, истраживач који је добро спознао природу и намере твораца нових технологија назване, зелена револуција.

Касних 80-их промовисан је генетички инжињеринг од стране Монсанта који објављује да су биотехнологије будућност пољопривреде, назвавши их другом зеленом револуцијом.

1983.године произведена је прва експериментална ГМО биљка. 1990.године ГМО биљка је први пут тестирана на пољима, представљена као нова технологија која ће помоћи да се свет избори са глађу. Убрзо ће се показати да ове биљке нису створене да би решавале проблем глади у свету, већ ради профита.

Ко је Монсанто?

Монсанто је компанија која је производила Агент Оранџ ( AgentОrange ), хербицид који је коришћен од стране војске САД као део хемијског ратног програма током рата у Вијетнаму. Производио je Пи-Си-Би (полихлорисане бифениле (ПЦБс) који су се показали као изузетно опасни по људско здравље и природну средину, инсектицид Ди-Ди-Ти и Пи-Си-Би које је произвео Монсанто излучују се у млеку мајки које доје своју децу .

Гмо организми су организми чија је ДНК измењена на такав начин, који се у природи никада не може десити и чији се ДНК КАО ТАКАВ У ПРИРОДИ НЕ МОЖЕ НАЋИ. ГМО биљке измењене су на такав начин да производе пестициде или да буду биљке koje су толерантне на хербицид Рандап или са комбинацијом оба својства.

Шта се догађа са ГМО биљкама изложеним хербицидима базираним на глифосату какав је Раундап? Шта се дешава са људима који једу ГМО биљке толерантне на Раундап? Једете сунђер натопљен Раундапом! Заправо једете Раундап сунђер! Дакле, људи једу пестициде!

Како је ГМО постао дозвољен за широку употребу?

Тако што је америчка Агенција за храну и лекове ФДА (Food and Drug Agency) прихватила ГМО као нешто природно и безбедно, принципом супстанцијалне једнакости (Substantial equivalence) што је регулатива којом је обезбеђено стављање ГМО на листу безбедне хранe. То значи да ГМО није само тестиран или третиран као новонастали организам, већ прихватљив као новонастала технологија која ствара нове организме чији састав је еквивалентан, једнак са организмима из којих је настао, а које познајемо као самосталне и који су као такви природни. Изборили су се да ГМО производи не морају бити обележени.

Иза биљке која је „довољно различита да би била патентирана“ али не и довољно различита да би била обележена на производима за људску исхрану, тако да су људи онемогућени да знају да ли једу ГМО храну или не. Поред тога Монсанто над ГМО семеном поседује патентираност или право на интелектуално власништво,потпуну контролу над семеном пољопривредних сорти оно што ће условити у случају Ирака,америчка окупација 2003год. Привремена коалициона управа,на чије је челу Бремер амерички повереник, намеће Ираку 100 декрета за регулацију ирачке државе,укључујући и декрет бр.81 о патентним правима на ГМО семе .

Тиме је Ирак који је историјски био део Месопотамије, зване колевком цивилизације, где су плодне долине између Еуфрата и Тигра створиле идеалне услове 8.000 год. пре Христа и развили богаство семенских сорти за готово сваку врсту пшенице за коју данас у свету знамо да постоји.

Декрет 81.: “…ирачки пољопривредник не сме више семе своје сорте да користи за следећу сетву, него да је купи од компаније, нпр. Монсанта. Ауторско право. Покуша ли који ирачки пољопривредник оставити део урода за семе за следећу сетву,подлеже строгим новчаним казнама у корист произвођача тог семена.”

Тако се производња хране једне државе ставља под контролу.

Говориће нам чему тај безразложни страх од ГМО семена?! Истицаће многе предности и неслућене могућности ове технологије.
Наметањем њихових технологија и ГМО семена доћи ће до затварања и пропасти наших семенских института,у оквиру којих су генерације стварале многе хибриде познате и признате у целом свету.

Србија треба да буде препознатљива по производњи здраве хране,сертификоване као органска и не само да ћемо имати користи у погледу очувања здравља свог становништва, већ и велике користи од свог рада”

 

др вет.мед. Јасмина Ранђеловић (“КНТД”)

https://www.facebook.com/konamtrujedecu/

 




Предате пријаве Санитарној и Еколошкој инспекцији

Еколошки покрет Свилајнац је поднео писмене пријаве републичкој Санитарној и Еколошкој инспекцији против фабрике за производњу, паковање и складиштење отрова за пацове и мишеве у Свилајнцу. Ова фабрика већ више година послује у Свилајнцу.

објављено 09.05.2017

***

Званична информација коју имамо а потиче од службе задужене за екологију у Општини Свилајнац, приватна фирма Висан “само” пакује отрове за пацове и мишеве. Истина је ипак мало другачија. На терену бившег полигона ЈНА који је Општина Свилајнац под чудним околностима и по различитим ценама продала приватнику из Земуна око 7 хектара плодне земље(?), се производе, пакују, и складиште отрови за пацове и мишеве. Ови отрови садрже активну супстанцу високотоксични Бромадиолон. Фабрика се налази у урбаној средини. На око 100 метара су прве Луковачке куће и ромско насеље Бурдуш мала у Каменичкој улици удаљено око 250 метара.

Који и какви се отрови за глодаре производе у Свилајнцу. Информације преузете са интернет сајта фирме ВИСАН.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинствима, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и на пољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарати ВИЗЕМСОЛОН – ПФ готов парафински мамак, ВИЗЕМСОЛОН – П пелетирани мамак,ВИЗЕМСОЛОН – Р расути мамак  намењени су за уништавање сивих пацова , црних пацова и кућних мишева.

Заједничка особина свих кумаринских препарата је да у организму спречавају згрушавање крви. Механизам њиховог дејства заснива се на антагонизовању витамина К, односно ометању синтезе протромбина, проконвертина, антихемофиличног фактора Б и Стјуартовог фактора коагулације крви у јетри. Поред тога, ова једињења оштећују и зидове крвних капилара и изазивају масивна крварења у читавом организму. Деловање ових препарата се не запажа одмах, већ је потребно да их глодари уносе у организам неколико дана узастопно (најмање 2-3 дана), да би се испразниле резерве витамина К. Почетни симптоми тровања (малаксалост, замор, апатија, несигуран ход, повраћање и дијареја) могу се запазити по истеку другог или трећег дана од конзумирања отрова. У каснијим фазама најупадљивији знаци тровања су крварења различитог степена у кожи и слузокожама уз присутне знаке акутне анемије, хематурије, хематемезе, мелене и епистаксе. У терминалној фази долази до масивних крварења у мозгу, перикарду, тораксу, надбубрегу, ретини, желуцу, цревима, што има за последицу смрт отрованих животиња.

Препарат ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП – Обложени мамак припада другој генерацији антикоагулантних родентицида. Препарат се користи за сузбијање штетних глодара у домаћинству, комуналној хигијени, складиштима, индустријским објектима, фармама и напољу. Активна супстанца у препарату ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП је бромадиолон који припада групи спороделујућих отрова из групе кумарина. Црвено обојени мамци садрже 0,005% бромадиолона, који је нанешен на биљни носач.

Препарат је у стању пасте упакован у папирним кесицама и као такав без отварања кесице се поставља на жељено место.

извор: Интернет страница ВИСАН-а (http://www.visan.rs/visan-proizvodnja-preparata)

Сви горе наведени отрови морају да поседују свој Безбедоносни лист који израђује Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Управљање хемикалијама. Овде преносимо  Безебедоносни лист отрова ВИЗЕМСОЛОН (ПБ) МП – Обложени мамак. Овај, као и сви горе наведени отрови за глодаре који се производе у Свилајнцу су катагорисани као ШТЕТНИ.

“Класификација према ЕU Директиви 67/548/ЕЕС или 1999/45/ЕС и Правилника о класификацији, паковању и обележавању хемикалија и одређених производа (Сл. гласник Републике Србије, бр.59/10, 25/11 и 5/12)
Xn – Штетно.
R48/20/21/22 Штетно: опасност од тешког оштећења здравља при продуженом излагању удисањем, преко коже и гутањем.

“Ознаке безбедности (S):
S 2 Чувати ван домашаја деце.
S13 Чувати одвојено од хране, пића и хране за животиње.
S 20/21 При руковању не јести, не пити и не пушити.
S 35 Хемикалије и контејнери морају бити одложени на безбедан начин.
S 37 Носити заштитне рукавице.
S 46 Ако се прогута, хитно затражити лекарску помоћ (ако је могуће показати етикету)
S 49 Чувати само у оригиналној амбалажи.”

Најважније опасности и ефекти на:
људско здравље: штетно ако се прогута; може изазвати унутрашња крварења.
животну средину: при препорученом начину примене мала је вероватноћа експозиције површинских вода.
….
додира са кожом: повећан ризик од унутрашњег крварења
додира са очима: може се јавити иритација
гутања: мучнина, повраћање, модрице, подливи, унутрашња крварења”

Опис мера прве помоћи:
Мере за пружање прве помоћи након:
– удисања: овај пут излагања производу није релевантан али у случају сагоревања и термалне разградње производа настају отровни гасови; изнети особу на свеж ваздух и одмах се обратити надлежној медицинској установи; уколико повређена особа не дише применити вештачко дисање.
– додира са кожом: уклонити контаминирану одећу/обућу, обилно испирати водом (15-20 минута).
– додира са очима: неопходно је прво уклонити сочива, а након тога обилно испирати водом током 15-20 минута; обавезно се обратити надлежној медицинској установи.
– гутања: не изазивати повраћање; испрати уста са доста воде; одмах се обратити надлежној медицинској установи.
– општа препорука: консултовати лекара, показати овај безбедносни лист.”

Најважнији симптоми и ефекти, акутни и одложени:
Активна супстанца бромадиолон је антикоагуланс. Након контакта са кожом и гутања може доћи до појаве унутрашњег крварења. Могу се јавити неспецифични симптоми, укључујући мучнину и повраћање. Могућа је појава крви из носа и крварења десни. У озбиљнијим случајевима могу се јавити модрице, подливи око зглобова, присуство крви у урину и фецесу.”

 

http://www.visan.rs/wp-content/uploads/2015/12/Bezbednosni-list-vizemsolon-PB-_MP.pdf

 

 

За Еколошки покрет Свилајнац
С.Марјановић