Кршење закона при изградњи МХЕ од стране општинских самоуправа

Чињенично смо утврдили и доказали да се многи закони драстично крше при изградњи МХЕ и да то искључиво крше општинске управе јер издају локацијске услове и грађевинске дозволе мимо прописа.

Драстичан пример је општинска управа општине Бабушница која је супротно одредбама члана 135 став 1 Закона о планирању и изградњи, омогућила инвеститору Белићу да за МХЕ Звонце „законито“ узурпира приватне парцеле у селу Ракита. Катастарске службе су олако прихватале то и уписивале хипотеку над приватним парцелама, али уз помоћ ОРСП (Удружење Очувајмо Реке Старе Планине) власници су писали између осталог и Геодетском Заводу Србије. Завод је по мени коректно одрадио свој посао и издао занично обавештење-налог катастру како МОРА да поступи у таквом случају.

Божидар Тодоровић

18.12.2018

Фото: Бобан Петковић

http://eko-pokret.eu/wp-content/uploads/2018/12/Katastar_saopstenje.pdf

 




Мале хидроелектране у Србији – проблеми и решења

Из мрака и гробне тишине тамног вилајета Србије испливао је један ванредно важан документ, својевсрни легат историје, сведок покушаја академске јавности Србије да још 2011. спречи зло звано деривационе МХЕ, које тада почело да метастазира. Нажалост, документ је скривен од јавности, проблем је заташкан, а десило се шта се десило: читави сливови Власине и Јошанице, као и многе друге реке Србије, су збрисане са лица кугле земаљске, а Србија је постала нека друга, гора земља.

Аутор: Горан токић - Гоци

Аутор: Горан Токић – Гоци

***

Београд, јули 2011.

Републичка агенција за просторно планирање у сарадњи са Академијом инжењерских наука Србије је организовала Округли сто са темом:

МАЛЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ У СРБИЈИ – ПРОБЛЕМИ И РЕШЕЊА

На Округлом столу су учествовали (по реду излагања): проф. др Борислав Стојков, др Мила Пуцар, проф. др Снежана Петровић, проф. др Бранислав Ђорђевић, др Тина Дашић, проф. др Миодраг Месаровић, проф. др Јован Нахман, проф. др Мирослав Бенишек, проф. др Ивица Радовић, др Душан Мијовић, Славимир Стевановић, проф. др Никола Марјановић, Вељко Димитријевић. Позиву се нису одазвали Дејан Вуксановић, Милан Ћушић, Слободан Цветковић, проф. др Ненад Ђајић, као и представници Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривредеДирекција за воде и Министарства инфраструктуре и енергетике.

Трочасовна излагања у два круга су истакла следеће проблеме, дилеме и могућа решења у вези са актуелном проблематиком изградње малих хидроелектрана у Србији а у контексту тематике обновљивих извора енергије, енергетике и просторног развоја Србије уопште.

Проблеми

• Застарели и превазиђени Катастар малих хидроелектрана из 1987. године који није уважавао еколошке, социјалне и економске критеријуме, а који се и данас примењује код израде локалних просторних планова у Србији и код издавања енергетске и других сагаласности.
• Недостатак генералне стратегије развоја енергетике до 2030. године и сагледавање дугорочних циљева коришћења обновљивих извора енергије и малих хидроелектрана у том контексту, према европским мерилима.
• Недостатак одговарајућих информација код израде локалних просторних планова које би обезбедиле поуздан и одржив начин коришћења водних ресурса Србије за мале хидро-електране (МХЕ) преко локацијских дозвола које издаје локална самоуправа без квалитетне контроле државних органа.
• Планским решењима и пројектима недостаје сагледавање еколошких и социјалних последица изградње МХЕ на овако непоузданом стратешком и информационом основу.
• Инвеститори који имају намеру да граде МХЕ као и локалне заједнице су углавном пред дилемом а често и у заблуди код доношења одлуке о грађењу МХЕ.
• Речни токови су у оваквој ситуацији изложени великим ризицима угрожавања њиховог еколошког потенцијала и биодиверзитета, претварања природних токова у каналску мрежу ради дугачких цевовода и великог броја МХЕ на једном речном току (и до 17). Посебна опасност прети извориштима.
• Регионална равномерност МХЕ није контролисана нити усмерена од стране државе, а највише се нападају заштићена природна добра и изворишта.
• Неопходан еколошки протицај није прописан, гарантован нити контролисан.
• Машинске зграде и испусти често у луку обилазе насељена места (измештање водотока) којима река представља драгоцени ресурс.
• Позиција локалне заједнице у систему коришћења енергије из МХЕ није јасна а још мање корист које она има из водног ресурса на њеној територији.
• Планирање и пројектовање се у смислу наведених проблема одвија крајње површно, без сагледавања утицаја и последица на социјалном, еколошком и економском плану.
• Редослед издавања сагласности не одговара очувању еколошких капацитета речних токова јер се на почетку издаје енергетска сагаласност а на крају сагласност републичке службе за заштиту природе, уместо обрнуто.
• Држава не поштује Закон о концесијама те речне токове уступа приватним компанијама из иностранства без концесије, односно са већинским уделом (река Ибар 51:49 у корист иностраног инвеститора!!!) и уз нејасан систем дистрибуције енергије из МХЕ, што се сматра недопустивим.
• Трговина (мешетарење) папирима и локацијама за изградњу МХЕ.

Дилеме

• Исплативост за државу и локалну заједницу изградње МХ с обзиром на високе трошкове улагања у инпуте за производњу уређаја?
• Да ли емисије које ствара производња уређаја смањују очекивања да је МХЕ чист извор енергије?
• Имајући у виду непрописне мере заштите, да ли МХЕ више или мање угрожавају средину од средњих и великих хидроелектрана?
• Да ли је довољно јасно колика је цена производње 1kWh уколико се примене све неопходне норме и стандарди еколошке заштите у изградњи МХЕ?
• Да ли је оправдано издавање дозвола за изградњу толиког броја МХЕ у ситуацији неодговарајућег Катастра МХЕ и недостатка дугорочне стратегије енергетике и ОИЕ?
• Да ли МХЕ могу да се планирају искључиво на локалном нивоу без регионалног сагледавања и државних критеријума?
• У којој мери децентрализација енергетског система може да обезбеди или угрози неопходан квалитет и еколошки капацитет речних токова у Србиј?
• Да ли би систем one-stop-shop попмогао да се бројни проблеми боље решавају?

Решења

• Хитна израда новог Катастра МХЕ у Србији.
• Довршетак Стартегије енергетике до 2030.
• Стриктна примена еколошких мера код планирања и пројектовања МХЕ, уз примену директива ЕУ.
• Дефинисање јасних критеријума уз примену принципа одрживости речних токова, и регионалне дистрибуције МХЕ.
• Посебно дефинисање критеријума и правила за коришћење речних токова за МХЕ у заштићеним подручјима, уз строгу контролу грађења и експлоатације.
• Забрана измештања речних токова ради изградње МХЕ чиме се угрожавају права насеља и локалне заједнице на чијој се територији налазе.
• Увести норме и стандарде за планирање и пројектовање МХЕ, са уважавањем еколошких, социјалних и економских принципа.
• Гарантовати еколошки проток у пројектовању, изградњи и током експлоатације МХЕ. Цевоводе као техничко решење избацити из праксе и оријентисати се на проточне МХЕ.
• Планирање, критеријуме и принципе изградње МХЕ вршити на државном и локалном нивоу, уз неопходно регионално уравнотежење изградње.
• Размотрити враћање децентрализације у Закон.
• Поштовати техничке препоруке код изградње МХЕ како не би угрозиле велики систем.
• Користити домаћи капитал за изградњу МХЕ, комбиновано са средствима локалне заједнице што би њима донело бенефит, и поштовати Закон о концесијама. Преиспитати неодговарајуће уступање иностраним инвеститорима речних токова Србије за изградњу МХЕ. Стратешко партнерство да, али уз већинско власништво државе.
• У склопу пројекта НАТУРА 2000 размотрити све речне токове као станишта и резервате птица и сходно томе преиспитати издате сагласности за изградњу МХЕ. У новом Катастру забранити или ограничити изградњу МХЕ.
• Размотрити мешетарење са папирима и локацијам за изградњу МХЕ.
• Редослед прибављања мишљења и сагласности преиспитати и на прво место ставити заштиту природе јер су реке Србије (вода) један од четири кључна елемента за живот на земљи и не могу се олако препуштати једном сектору (енергетика) без сагледавања његове мултифункционалности.
• Израдити Правилник о минимуму протока воде ради обезбеђења биолошког минимума.
• Применити принцип позиционирања (benchmarking) у односу на развијеније земље које граде МХЕ али и воде више рачуна о својој природи.
• Успорити или зауставити издавање сагласности за изградњу МХЕ док се систем не успостави на новим основама.
• У Закону о планирању и изградњи унети одредбу која ће обезбедити да локална заједница у својим плановима мора да сагледа еколошки и социјални утицај МХЕ на својој реци, без обзира на јак утицај интересних група, а да надлежно министарство контролише планско решење на основу објективне а не услужне студије утицаја.
• Обезбедити хоризонталну координацију државних и локланих ресора и институција пре одлучивања о изградњи МХЕ.
• Обезбедити стручну мултидисциплинарну ревизију пројеката.
• Обезбедити информисање и едукацију на локалном нивоу о значају еколошких капацитета вода и коришћењу за производњу одржове енергије.

Са свим наведеним су сагласни сви учесници Округлог стола.

Београд, јули 2011.

***

Извор: Фејсбук група ОРСП (Одбранимо реке Старе Планине)
Горан Токић – Гоци
Илустрација: Горан Токић – Гоци

 

***

Престанак рада Републичке агенције за просторно планирање

23.12.2014

Законом о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 132/2014, у даљем тексту: Закон), прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје са радом Републичка агенција за просторно планирање, а да послове, запослене, имовину и архиву из надлежности ове Агенције, преузима Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Овим путем обавештавамо да се сви поднесци и други акти, од 17.12.2014. године,  са даном ступања на снагу Закона,  достављају на адресу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, 11 000 Београд ул. Немањина бр. 22-26.

Извор:http://www.rapp.gov.rs/aktuelnosti/cid258-83673/prestanak-rada-republicke-agencije-za-prostorno-planiranje




Пуна подршка захтевима групе грађана “Одбранимо реке Старе планине“

Еколошки покрет Свилајнац у потпуности подржава  захтеве групе грађана „Одбранимо реке Старе планине“ упућене Влади Републике Србије. Посебно тражимо да се уради ревизија свих дозвола надлежних министарстава везаних за изградњу мини хидроцентрала на локацији Бељанице (Лисине 1, Стењевац…) и реке Ресаве.

***

“Захтеви групе грађана „Одбранимо реке Старе планине“ упућени Влади Републике Србије:

1. Забранити градњу деривационих МХЕ на целој територији Србије.
2. Забранити градњу било које врсте МХЕ у заштићеним подручјима природе.
3. Забранити градњу МХЕ на потоцима малог протока, где не постоје ни најмањи интереси електропривреде Србије, а изградња МХЕ максимално угрожава екоситеме.
4. Забранити градњу већег броја МХЕ на једној реци. Ограничити максималну процентуалну дужину тока неке реке или потока која може на било који начин бити узурпирана од градње МХЕ (нпр. на највише 10% од укупног тока).
5. Увести правило по коме је за све МХЕ потреба студија утицаја на животну средину.
6. Смањити субвенције за МХЕ, а потпуно укинути субвенције за деривационе МХЕ.
7. Израдити и усвојити Правилник о гарантованом минималном протоку, који ће одбацити по природу погубан појам „биолошки минимум“, а увести појам „водни оптимум“, који обухвата и „биолошки оптимум“ неопходан за живи свет, али и оптимум у контексту водоснабдевања, туризма и свега осталог.
8. Направити нови катастар потенцијалних МХЕ локација, који неће обухватати реке у заштићеним подручјима природе, као ни потоке малог протока.
9. Пре издавања било каквих дозвола, формирати независни тим стручњака који ће минимум две године испитивати реку и живи свет, пронаћи све заштићене и строго заштићене врсте животиња, биљака и гљива и направити објективну студију о реци и екосистему.
10. Сагледати вишенаменску улогу малих планинских токова, а не једино њихову енергетску улогу, која притом служи искључиво за богађење приватника. Анализирати социјалне последице градње МХЕ и обавезно у обзир узимати и интересе локалне заједнице. На најтранспарентнији начин укључити локално становништво у процесе давања дозвола пројектима.”

Комплекс Лисине стављен је под заштиту као природно добро од изузетног значаја за и сврстава се у ПРВУ категорију заштите, као СПОМЕНИК ПРИРОДЕ.

Комплекс Лисине стављен је под заштиту као природно добро од изузетног значаја за и сврстава се у ПРВУ категорију заштите, као СПОМЕНИК ПРИРОДЕ.

 

Еколоши покрет Свилајнац, новембар 2018




Бацају осоку и течни стајњак у воду?!

Еколошки покрет Свилајнац је пријавио инспекцији Министарства животне средине неодговорно и криминално понашање једне свилајначке јавне институције. Већ више пута ове године је ова образовна установа својим трактором истакала осоку и течни стајњак са својих газдинстава.

Овај опасан отпад је истакан у језерце поред градске депоније Бадра и у колектор градске канализације. Колектор градске канализације је повезан са Ресавом, па када се ниво фекалија у колектору повећа, онда се вишак течних фекалија прелива директно у Ресаву.  И то на месту уливања Ресаве у Велику Мораву. Како је то изгледало у мају ове 2018-е године, погледајте у видео прилогу. Очекујемо оштар и адекватан одговор надлежних републичких инситуција.

 

Еколошки покрет Свилајнац

06. новембар 2018




Јавна трибина “Лажи, преваре и немоћ локалне Самоуправе” (Видео)

На захтев суграђана и комшија из ромског насеља “Бурдуш мала” Еколошки покрет Свилајнац је заједно са ОО СНП Свилајнац организовао јавну трибину на тему “ЛАЖИ,ПРЕВАРЕ И НЕМОЋ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ”.




Да ли је Ресава која протиче кроз Свилајнац угрожена?

Еколошка патрола нашег покрета је Министарству заштите животне средине пријавила брутално кршење закона о заштити животне средине у општини Свилајнац. Испред ушћа Ресаве у Мораву патрола Еколошког покрета Свилајнац је снимила  видео на коме може да се види како се пенушава течност испушта у реку Ресаву. Течност зелене боје и интезивног неугодног мириса се као поточић, идилично утапа у реку Ресаву која се после неколико стотина метара губи у водама Велике Мораве. Свилајнац убрзано корача ка 21-ом веку европских вредности .

 

 

 

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

 

Плава течност у колектор градске депоније Свилајнац!

У Свилајнацу влада страх од једног човека

Медицински инфективни отпад у Свилајнцу?




Плава течност у колектор градске депоније Свилајнац!

Дана 4. априла 2018-е године председник Еколошког покрета Свилајнац је био сведок истакања 5 тона течности, плаве боје, јаког мириса која је при испуштању у колектор (лагуну) јако пенила. Возач камиона није имао отпремницу коју врсту робе превози. На лицу места је стигао и „шеф“ ФЦЦ Лапово који је изјавио да ФЦЦ Лапово има склопљен уговор са КЈП Морава Свилајнац да ову плаву течност испушта у колектор (лагунa односно старо корито Велике Мораве) али дотични није имао писани документ о својој тврдњи. Цео догађај је пријављен полицијској станици Свилајнац и на лицу места су изашла два полицијска службеника која су од возача камиона приватног предузећа из Деспотовца и од „шефа“ ФЦЦ Лапово узели изјаве на околности овог догађаја.

На месту догађаја је био и председник Еколошког покрета Свилајнац, Горан Борић који се телефоном обратио в.д. начелници Општинцке управе Свилајнац, Ивани Пауновић која га је обавестила да је општински еколошки инспектор на годишњем одмору(?!)  и да нема кога да пошаље на терен. О овом скандалозном догођају Еколошки покрет ће обавестити надлежно министарство и институције у Европске уније као и поједине земље које подржавају очување животне средине нашег ресавског краја.

Update 04.07. and 14.09.2018 Copyright: Ekoloski pokret Svilajnac. All rights reserved, although there is no sign © in the photos! Update 04.07.2018

Поједине фотографије су дана 04.07.2018 уклоњене  и то на писмени захтев председнице компаније, чија се “отпадна вода” истакала у Бадру. A онда 14.09.2018 поново публоковане са затамњеним деловима. 🙂

Поједине фотографије су дана 04.07.2018 уклоњене  и то на писмени захтев председнице компаније, чија се “отпадна вода” истакала у Бадру. A онда 14.09.2018 поново публоковане са затамњеним деловима. 🙂

Update 04.07. and 14.09.2018 Copyright: Ekoloski pokret Svilajnac. All rights reserved, although there is no sign © in the photos! Update 04.07. and 14.09.2018

Срђан Марјановић
Еколошки покрет Свилајнац
05.април.2018




Гасе термоелектрану, не граде депонију?

Министар заштите животне средине Горан Триван обмануо је јавност изјавом да Електропривреда Србије (ЕПС) планира да прави фабрику за физичко-хемијску прераду опасног отпада у Свилајнцу, тврде у Удружењу грађана Еколошки покрет Свилајнац.

Срђан Марјановић из ЕКО покрета доставио нам је одговор који су добили из кабинета директора ЕПС, а којима су се обратили након писања “Вести” да би на локацији где се сада налази термоелектрана, могла да никне фабрика за прераду отровног отпада.

“Јавно предузеће Електропривреда Србије не предвиђа активности везане за изградњу фабрика за ‘физичко-хемијски третман опасног отпада’ ни на локацији ТЕ Морава, ни на некој другој локацији на основу нацрта дугорочног плана пословне стратегије и развоја ЈП ЕПС до 2027. године”, пише у одговору ЕПС.

У ЕКО покрету кажу да је проблем ТЕ Морава огромна депонија пепела која се простире на 30 ха и иде у дубину неколико метара, и све то тик уз реку Велика Морава.

– Како ће се ово решити, није нам познато. Зато је Свилајнац једно од најугроженијих места у Србији – каже Марјановић.

Кривична пријава

Еколошки покрет Свилајнац је још у септембру прошле године поднео кривичну пријаву против неименованог лица у Општини Свилајнац због фалсификовања службене исправе, злоупотребе службеног положаја, кршења Закона о управљању отпада, непоштовању Устава и застраживања и неоснованих кривичних пријава против активиста овог покрета.

Суштина је да подносиоци пријаве сматрају да је захваљујући вези у општинској управи предузеће Висан добило дозволу за фабрику која производи отрове за пацове, а да сада ради на покретању фабрике за рециклажу инфективног медицинског отпада.

Подсетимо да се министар Триван недавно пожалио да ниједна локална самоуправа не жели на својој територији да дозволи изградњу погона за прераду опасног отпада. Он је тада као добру локацију за то поменуо место где се данас налази ТЕ Морава, која по плану ЕПС-а треба да се угаси.

Из кабинета директора ЕПС-а уверавају у еколошке добре намере највећег јавног предузећа у држави, али и потврђују гашење поменуте ТЕ.

“На основу нацрта дугорочног плана пословне стратегије и развоја ЈП ЕПС до 2027. године предвиђено је стављање ван производног процеса ТЕ Морава до краја 2023. године”, кажу у ЕПС.

Милиони за екологију

У ЕПС-у тврде да је до сада уложено више од 320 милиона евра, а да је предвиђено да се до 2025. године инвестира још око 860 милиона евра у пројекте заштите животне средине којима се испуњавају домаћи еколошки прописи, усклађени са европским стандардима.

Са таквим ставом еколошке заштите биће омогућен наставак рада ЕПС-ових постројења, али то се не односи на ТЕ Морава која ће бити угашена до краја 2023.

 

Ј.Арсеновић

Извор: ВЕСТИ




Свилајнац: Министре, не дамо да нас трујете!

Свилајнац – Најаву министра заштите животне средине Горана Тривана да би постојећа Термоелектрана Морава код Свилајнца била одлична локација за изградњу погона за прераду опасног отпада наишла је на оштро противљење дугогодишњег председника општине Добривоја Будимировића Биџе.

„Да ли су они нормални! Па термолектрана је на 10 метара од реке, ту су и бунари за воду за целу територију Општине Свилајнац! Грађани Свилајнца ни случајно неће дозволити да се ту гради погон за прераду отровног отпада. Господин Триван, ако је толико паметан, нека покаже на свом примеру да је то безопасно, па нека погон направи у близини своје куће. Нека направи у Београду, па да видимо како ће Београђани реаговати“ – каже за “Вести” најпознатији Свилајчанин.

Министар Триван се недавно пожалио да ниједна локална самоуправа у Србији није пристала да се на њеној територији гради погон за прераду опасног отпада. На основу испитивања и процене стручњака, он је навео да је локација на којој се налази постојећа Термоелектрана код Свилајнца одлична за изградњу погона, без детаљног објашњења на основу чега се дошло до тог закључка.

ЕПС гаси Мораву без објашњења

Нејасно је зашто Електропривреда Србије планира да угаси ТЕ Морава. „Термоелектана ради пуном паром, ремонтована је прошле године и пуно пара је отишло на то“ – каже Добривоје Будимировић Биџа. На ово питање остали смо без одговора и у ЕПС-у.

На њиховом сајту пише да је Термоелектрана Морава”у Свилајнцу “изграђена на ободу подручја у ком се налазе јамски рудници, са улогом да троши најситније фракције угља из тих рудника”.

И еколози против

Горан Борић из Еколошког покрета Свилајнац затечен је најавом министра да би крај њиховог града могао да се гради погон за прераду отровног отпада.

„Свакако то нећемо дозволити. Не знам ко је толико луд да потпише дозволу да се то гради поред Мораве, па пола Шумадије пије ту воду“ – коментарише за “Вести” Борић.

Помоћник министра задужен за сектор управљања отпадом и отпадним водама Филип Абрамовић уверава нас да је локација код Свилајнца поменута само као једна од могућих.

“ Министарство ће разматрати све потенцијалне локације и у координацији са локалном самоуправом и грађанима на крају видети која је оптимална за изградњу једног таквог постројења. Наглашавам да све време причамо о постројењу које ће бити потпуно безопасно по животну средину и грађане, а које ће решити велики проблем који Србија има када је реч о опасном отпаду и његовом правилном третману“ – каже Абрамовић за “Вести”.

Од градоначелника ни реч

Горан Борић каже да Еколошки покрет Свилајнац нема добру сарадњу са општинским властима и да им никада нису дали одговоре на постојећа питања, нити су добили повратну информацију шта се дешава са њиховим пријавама. “Вести” су такође покушале да ступе у контакт са председником општине Предрагом Милановићем, али је он био на састанку. Према речима секретарице, потом је напустио зграду општине заједно са гостима, уз поруку да се неће враћати до краја радног времена.

У Свилајнцу су на власти Милановићева Група грађана “Свилајнац чува будућност” и Социјалистичка партија Србије.

Што даље од насеља и воде

Међутим, Добривоје Будимировић, један од најдуговечнијих председника општине у Србији, каже да су им стручњаци, еколози, саветовали да се таква постројења не дозволе у насељеном месту када год се ранијих година разговарало са њима.

Агитација против страха

Министар Триван је констатовао да ниједна локална самоуправа не жели да се на њеној територији гради постројење за опасан отпад. Закон предвиђа да за избор коначне локације држава мора да добије сагласност одређене општине. Како ће се решити ова пат позиција, питали смо Филипа Абрамовића?

„Нама је циљ да нађемо решење које ће бити прихваћено, а не наметнуто. Када се изабере потенцијална локација, радићемо са локалном самоуправом и грађанима да се то схвати на прави начин. Кључно је да ми објаснимо грађанима шта, где и како ће то изгледати. Да им се представи и подигне свест о томе који су бенефити самог постројења за целу Србију и колико ће то решење допринети чак и њиховој локалној средини. Такође, да ће оно што се буде правило бити потпуно нешкодљиво и за животну средину и за њихово здравље“ – каже Абрамовић.

„Рекли су нам само склоните то из ваше средине. То се прави на значајној удаљености од насеља и где нема воде у близини“ – каже Биџа.  На ове тврдње, Абрамовић одговара да ће се приликом избора локације узети у обзир сви аспекти и могуће опасности и да ће се изабрати оптимална локација која неће допринети загађењу средине.

„Што се тиче технологија које ће користити постројење, оне још нису изабране. Али, биће изабране најмодерније и најпровереније које ће решити проблем, а неће додатно загадити животну средину и угрозити здравље становништва“ – уверава Абрамовић.

Мртво слово на правилнику

„Тај војни полигон се налази у трећој зони заштите водоизворишта Перкићево, одакле се снабдевају град Свилајнац и десетак села. И то упркос постојећем правилнику да се објекти који третирају тако опасне материје не смеју правити у тој зони“ – објашњава Борић.

Отров на све стране

Могућност да прво државно постројење за прераду отровног отпада буде на њиховој општини није једини еколошки споран пројекат када је реч о Свилајнцу, градићу на десној обали Велике Мораве, познатом и по великом броју суграђана који су на раду у иностранству.

Последњег дана јануара, Горан Борић је са својим Покретом организовао скуп испред општинске зграде, упозоравајући да бивши војни полигон прети да постане еколошка бомба.

“ Фирма ФЦЦ ЕКО има депонију од Свилајнца свега пет километара удаљеном у Лапову, смештеном такође на обали Мораве. Сада је та фирма изнајмила на простору бившег војног полигона погон за опасни отпад. Они планирају да ту третирају прерађено уље, азбест, акумулаторску киселину и сличне отровне материје.“

Мукама Свилајнчана када је реч о угрожавању животне средине ту није крај. Пре седам година, каже Борић, фирма Висан из Земуна је направила погон за производњу отрова за пацове. Године 2015. иста фирма је направила објекат за третман медицинског отпада и то без одговорајуће еколошке дозволе, само са општинском дозволом.

„За погон за медицински отпад општина није тражила студију процене утицаја на животну средину, иако је по закону била обавезна“ – тврди Борић.

Он каже да су свесни да се у Србији морају изградити објекти у којима би се третирао медицински отпад, али да је нелогично да се то гради у Свилајнцу који нема велике медицинске установе. Подсећа да је својевремено Радмила Шеровић била начелница одељења за управљање отпадом и говорила да треба направити четири објекта за ову намену и то тамо где су велики здравствени центри – у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

 

Ј. Арсеновић

Франфуртске Вести

07. фебруар 2018




У Свилајнацу влада страх од једног човека

Испред општине Свилајнац је у среду 31. јанура 2018-е године одржан ЈАВНИ ЧАС на тему “Бивши полигон као еколошка бомба у Свилајнцу”. Говорио је  Горан Борић, председник Еколошког покрета Свилајнац и потпредседник ОО СНП Свилајнац. Због страха грађана Свилајнца од председника општине Предрага Милановића да присуствују овом догађају и тако дају јавну подршку очувању животне средине, снимљени материјал у краћем издању представљамо грађанима и јавности Србије.

 

 

 

 

С.Марјановић
Еколошки покрет Свилајнац
04.02.2018




Одржан Јавни еколошки час у Свилајнцу

У организацији Општинског одбора Српске Народне Партије у Свилајнцу је одржан ЈАВНИ ЧАС на тему ” Бивши војни полигон као Еколошка бомба”. На јавно одржаном скупу који је одржан испред Скупштине општине Свилајнац, говорио је потпредседник ОО Српске народне партије Свилајнац господин Горан Борић, који је и председник удружења грађана Еколошки Покрет Свилајнац.




Инвестиције против животне средине

Сино медикал васте не одустаје од изградње фабрике за третирање медицинског отпада.  Сино медилал васте најавио улагање од 3,3 милиона евра и почетак радова за април 2017. Од тога још ништа. Прошлог марта у Привредној комори Београда домаћа фирма Синофарм и кинеска Гиент потписале су уговор о оснивању заједничког предузећа које би у Србији требало да се бави прикупљањем и третманом медицинског отпада.

Пише: Љ. Буквић; Београд 22. јануар 2018. 14:00;  “Истерани” из Пазове, нова локација Рума

Најављена је инвестиција од 3,3 милиона долара, а почетак радова у Старој Пазови за април 2017. Међутим, готово годину дана касније од те инвестиције нема ништа, делом због тога што су еколошки покрети реаговали и узбунили локалну заједницу, те је почетак радова у Старој Пазови не одложен, већ отказан.

Међутим, компанија је овог пута, како тврде у Еколошком покрету Свилајнац, одлучила да у тишини настави са пројектом, овог пута у Руми. Одговор од српске фирме Синофарм, о томе због чега су одлучили да пројекат пребаце у Руму, да ли су радови почели, односно због чега нису када су најављени за април прошле године, као и када се очекује завршетак радова – нисмо добили.

Одговор није стигао ни на питања колико Сино медицал њасте, како се нова заједничка компанија зове, планира да уложи и запосли људи.

Инвестиција из Старе Пазове пребачена у Руму

Оно што брине еколошке активисте јесте где ће се и како градити ова фабрика, као и да ли је све у складу са актуелним прописима. Наиме, према њиховим тврдњама, фабрика је најпре почела да се гради у Старој Пазови недалеко од фабрике Нестле, што је свакако забрањена зона за инвеститора који жели да се бави третирањем медицинског отпада.

Медицински отпад се третира и складишти само у за то посебно одређеним зонама, далеко од њива и било којих постројења које се баве производњом хране. Управо ово, био је разлог због ког су еколошки покрети устали и успели да одбране Стару Пазову од овакве инвестиције. Међутим, сада су забринути што ће сада ова инвестиција завршити у Руми.

– Општина Рума је почела са изградњом пута дужине од 250 метара за новог инвеститора. Помпезно најављен пројекат од стране Синофарма на локацији Старе Пазове је брзим и ефикасним деловањем локалног становништва спречен, али није им пуно требало да нађу нову локацију. Све се ради у строгој тајности, а циљ је да грађани не буду свесни до самог краја о чему је реч – истичу еколошки активисти.

Међутим, у општини Рума за Данас кажу да радови на изградњи фабрике још нису почели и да је реализација пројекта ствар инвеститора, те да општина са тим нема “додирних тачака”.

– Учешће општине Рума је било у обезбеђивању локације, односно парцеле која испуњава све услове прописане нормативним актима Србије и општине, што је и учињено – ради се о парцели у склопу блока 3-14-1 дефинисане генералним планом Руме и Планом детаљне регулације за блокове 3-14-1 и 3-14-3 (дела индустријске зоне) – истиче Војислав Миоковић, шеф кабинета председника општине Рума. Он каже да су парцелу инвеститори купили и да је то целокупна “обавеза” коју је општина имала према њима, тако да никаквих посебних или додатних услова није било.

“Крију се информације од грађана”

У Еколошком покрету Свилајнац скрећу пажњу на то да проблема има и у другим деловима Србије.

– Имамо пример Свилајнца, где локална самоуправа раширених руку дозвољава градњу постројења у урбаном простору, за складиштење опасног отпада фирми ФЦЦ Еко и постројења за опасан инфективни медицински отпад и производњу биоцида (отрови за пацове) фирме Висан – напомињу у овом покрету. Истичу како грађани често нису свесни шта им локална управа планира, јер се вешто крију информације, те је скоро немогуће на време реаговати, односно спречити такве манипулације.

Из Друштва за еколошку и санитарну заштиту Висан за наш лист кажу да се постројење за третирање инфективног медицинског отпада путем стерилизације воденом паром у Свилајнцу, за које су добили решење налази у индустријској зони, те да није тачна информација да се постројење налази у урбаном простору који није предвиђен за то. У овој компанији кажу да је баш у Данасу априла 2015. Министарство пољопривреде и животне средине информисало јавност да је Висан поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину заинтересованој јавности, како би фебруара 2016. добили решење о сагласности.

– У питању је постројење којим ће путем стерилизације воденом паром третирати инфективни медицински отпад који представља велики проблем у Србији. Технологија која ће се користити подразумева поштовање највиших стандарда ЕУ у овој области како у области третмана отпада, тако и у погледу заштите ваздуха, воде и свих других аспеката важних за животну средину – истиче се у одговору компаније Висан.

Одговорност Министарства

Један од проблема је, како кажу у Еколошком покрету Свилајнац, и то што надлежни немају контролу броја издатих дозвола за управљање отпадом, тако да број издатих дозвола премашује број издатих дозвола у земљама које имају и десет пута више становника од нас.

– Са том прекомерном продукцијом дозвола се наравно отварају простори за манипулацију и корупцију тако да добијамо хаос на тржишту. Проблем настаје на пример, када се потенцијални инвеститор обрати надлежном министарству за једну категорију отпада и ако капацитети дозвола у многоме прелазе генерисану количину те врста отпада, нико ни не покушава да усмери инвеститора на врсту отпада за које недостаје капацитет – напомињу у овом покрету.

Они питају да ли здравље грађана вреди 100 или 300 евра колико заврши у џеповима запослених у неким институцијама и да ли тоне опасног отпада која заврше у рекама неки не виде због коверте испред себе?

У Министарству заштите животне средине нисмо добили одговоре на питање да ли је фирма Сино медицал њасте затражила и добила дозволу за прикупљање и третирање медицинског отпада. Одговори нису стигли н на питања о томе колико се у Србији тренутно прикупља и третира опасног отпада, као и колико је издато дозвола и колико укупно фирми које имају те дозволе третирају опасни отпад у нашој земљи.

Црвена лампица

У Еколошком покрету Свилајнац подсећају да је у децембру 2016. у Кини дошло до хапшења запослених у компанијама које су рециклирале опасан медицински отпад и правили пластичне столове и дечије играчке и да то треба да буде црвена лампица упозорења за све.

– Послови са опасним отпадом су веома осетљива тема и велики ризик по здравље људи и околине. Надлежно министарство екологије у већем броју нико ни не пита за мишљење, послови и пројекти се гурају преко приватних агенција које нуде услуге пројеката и имплементација инвестиција, не обазирући се на законе, околину, грађане – тврде у том покрету.

Портфолио врста опасног отпада је огроман, како истичу, манипулише се са опасним хемикалијама, токсичним отпадом, отпадним уљима, медицинским инфективним отпадом, фармацеутским отпадом.

 

извор: лист ДАНАС, “Истерани” из Пазове, нова локација Рума.

Пише: Љ. Буквић; Београд 22. јануар 2018. 14:00;  “Истерани” из Пазове, нова локација Рума

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368535&title=%26quot%3bIsterani%26quot%3b+iz+Pazove%2c+nova+lokacija+Ruma




Сумње да се на депонији у Лапову складишти азбестна прашина

Одборник владајуће коалиције у Лапову Зоран Станковић поднео је пријаве инспекцији за заштиту животне средине и полицији – због сумње да се на депонији у Лапову складишти азбестна прашина.

Милан Никић, Извор: Н1

Одборник радикала у Скупштини општине Лапово Зоран Станковић, који је на власти заједно са напредњацима, тврди да су му грађани и петорица радника Регионалне депонија отпада АСА ФЦЦ у Врбаку потврдило да се годинама непрописно одлаже азбестна прашина, азбестни плочасти материјали и непознате хемикалије.

“Ја сам добио обавештење од грађана Лапова да се нешто довози, а касније и од запослених који су уплашени за своје здравље. Не могу да изађу пред камере јер се плаше за своју егзистенцију. Они дуже време, према мојим сазнањима истоварају канцерогени материјал”, изјавио Зоран Станковић.

Службеник обезбеђења депоније АСА ФЦЦ изашао је на саобраћајницу Лапово-Свилајнац и тражио прекид снимања, али се повукао после консултација са шефом. У дирекцији фирме у Лапову били су без коментара, али су усмено рекли да имају дозволу да депонују азбест. Лаповци траже хитну реакцију државних органа.

“На депонију Врбак стижу камиони и дању и ноћу, непознатог порекла, са отпадом ког се плаше грађани, да је канцероген и штетан по здравље”, изјавио је Мирослав Станојловић из Лапова.

“Очевидац сам разноразних транспорта који долазе. Сумњам да ту има неких терета који се крију од јавности, за које знају неки људи”, изјавио је Драгослав Мујковић, такође из Лапова.

Одборник истиче да на депонији Врбак азбест у расутом стању стиже из Свилајнца и истовара се, уместо да буде у посебним спремницима.

“Треба да имају специјалне контејнере за то, који треба овде само да се допреме а после да се возе у Винчу а после у Немачку у неко посебно складиште, испод неке планине”, изјавио је одборник Станковић.

У општини Лапово не желе да коментаришу дешавања на депонији.

Грађани Лапова и одборник Станковић сачекаће налазе инспекције за заштиту животне средине, али и потезе полиције око отпада на депонији Врбак. Ако резултата не буде, они најављују мирне протесте испред депоније.

 

извор: Н1

http://rs.n1info.com/a336246/Vesti/Vesti/Sumnje-da-se-na-deponiji-u-Lapovu-skladisti-azbestna-prasina.html




Пријава због стајања на улици?

Председник општине Свилајнац, економиста(?) Предраг Милановић је опет поднео пријаву полицији против Еколошког покрета Свилајнац. Разлог је, стајање на улици и мирно посматрање групе људи тј. кинеске делегације. Председнику Еколошког покрета Свилајнац пришао је председник општине Свилајнац и набусито питао:

“Шта треба?”

“Ништа не треба, стојим и гледам.” одговорио је председник Еколошког покрета Свилајнац.

Наиме у суботу 23. септембра је трочлана кинеска делегација са власником ВИСАН-а и председником општине Свилајнац прошла каменичком улицом и отишла у “Нову зону привређивања” где се налазе две Висанове фабрике. Једна која послује од 2013 године а производи, пакује и складишти отрове за пацове и мишеве. И друга, која још није почела да ради а изграђена је крајем 2015-те године и  треба да служи за рециклажу опасног инфективниг отпада великог капацитета – 4.000 тона годишње.

На овој локацији се управо гради и нова приватна хала (без грађевинске дозволе!?) власника Дамира Галића (COMPACT INDUSTRY DOO SVILAJNAC) која ће чим се изгради бити изнајмљена фирми ФЦЦ EKO (бивша ASA ЕКО) за складиштење и депонију опасног отпада. Тако општинска власт од  урбаног дела Свилајнца прави регионалну депонију опасног отпада.

Кинеска делегација је дакле била у приватној(?) посети саграђеној Висановој рециклажној фабрици која нема дозволу за рад. Није јасно присуство председника општине Свилајнац јер ово очигледно није била званична посета Свилајнцу,  већ земуснкој приватној фирми која својим досадашњим радом у Свилајнцу има доказано негативан утицај на животну средину овог краја. Ко ли је платио ручак у Гранду, где општина Свилајнац има отворен рачун.

Дакле, поставља се питање, ко су Кинези који су посетили фабрику за рециклажу и да ли то ВИСАН ипак продаје своју саграђену фабрику за рециклажу опасног инфективног медицинксог отпада непознатим кинезима. Каква је улога председника општине Свилајнац у приватном бизнису фирме ВИСАН из Земуна, ако знамо да сваке године на тендеру општине за ДДД посао добије баш фирма ВИСАН, вредан неколико милиона динара.

 

припремио

С.Марјановић

 




Тражимо Јавну расправу, то дугујете свим грађанима Свилајнца

Тражимо од свих политичких партија у Свилајнцу да подрже наш захтев да се прво озбиљно припреми, а онда и одржи Јавна расправа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је у петак 09. јуна послалоо општини документацију за горе наведену тему.

Треба знати да је истог дана у петак 09. јуна 2017 године Еколошки покрет Свилајнац око 09:30 сати обавио телефонски разговор са госпођом Радмилом Шеровић, која је “Начелник одељења за управљање отпадом, Сектор за планирање и управљање у животној средини“. Госпођу Шеровић смо још 10 априла 2016 године обавестили о еклататном кршењу “Закона о управљању отпадом”. Наш допис смо поткрепили и релеватним доказима који веома лако могу и да се провере. Одговор по овом питању никада нисмо добили.

Одговорно тврдимо да фабрика за рециклажу опасног инфективног отпада у Свилајнцу,  никако није могла/ требала да добије дозволу за складиштење и третман опасног инфективног отпада од Министарства пољопривреде и заштите животне средине, да се Закон поштовао.

Зато смо принуђени да покренемо Кривичне пријаве против СВИХ одговорних лица како Мнистарства тако и Општинске Управе у Свилајнцу, за чије поступке имамо јаку сумњу да су прекршили законске оквире Републике Србије.

Користимо прилику да јавно позовемо наше(?) челнике полититичких партија у Свилајнцу:

  • председника ОО СНС Свилајнац Бранислава Маринковића – Маринка,
  • председника ОО СПС Свилајнац Владана Рајковића,
  • потпредседника ПУПС-а Момчила Вуксановића – Мома Брада,
  • председника ОО СДПС Свилајнац Дарка Ненковића,
  • председника ОО ПС Свилајнац Владана Јовковића и
  • председника ОО ЈС Свилајнац Слободана Вукића

да ХИТНО затраже Јавну расправу од Општинског већа на тему „Дозвола за складиштење и третман опасног инфектвивног отпада Висанове фабрике за рециклажу у Свилајнцу“ и узму активно учешће на самој расправи.

Тражимо да на седници Скупштине општине Свилајнац која је заказана за четвртак 15. јуни 2017 године, НАШИ одборници свилајначке скупштине затраже Јавну расправу на ову тему, под тачком “Разно” или “Остало”.

Еколошки чист Свилајнцац, је будућност свих нас! Један човек, није и никад неће бити -Свилајнац!

 

За УГ Еколошки покрет Свилајнац, 11.06.2017
Горан Борић
Срђан Марјановић

Ажурирано 13.08.2017




Успешна посета Министарству пољопривреде, најављена ревизија поступка!

Поводом намере предузећа „Висан“ да изгради постројење за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу одржан је састанак представника ОО СНС Свилајнац, Еколошког покрета Свилајнац и државног секретара у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Стане Божовић.

01.03.2016 СНС Свилајнац

***

Чињенично стање је да предузеће „Висан“ д.о.о. нема одговарајућу грађевинску дозволу и нема дозволу за складиштење и третман опасног отпада. Уочен је низ веома великих и озбиљних пропуста у поштовању прописа и процедура.  Било је хронолошки потпуно погрешних корака и, уопште, уочена је једна брза и од јавности вешто скривена акција неких општинских институција и појединаца.

„Висан“ има Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину које још није правоснажно, а с обзиром на то да нису испоштоване процедуре, преиспитаће се одлука о давању и све радње које су претходиле позитивном Решењу на Студију, као и радње предузећа „Висан“ и локалне самоуправе на процедури евентуалног добијања грађевинске дозволе. Након детаљног преиспитавања, односно враћања на почетак комплетног поступка, меродавни органи ће дати своје мишљење.

Недвосмислено се дошло до закључка да је подршка општинског одбора Српске напредне странке Еколошком покрету и забринутим грађанима Свилајнца уродила плодом. Ово није била борба грађана против Владе Србије, већ против бахатости локалне самоуправе и појединаца.

Оно што је најважније, захваљујући активности грађана Свилајнца (више хиљада потписа у петицији), изузетно квалитетним радом Еколошког покрета уз подршку Општинског одбора СНС-а, наишло се на озбиљну реакцију изузетно заинтересованих и професионалних људи у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, пре свега госпође Стане Божовић, државног секретара у овом Министарству.

Председник Владе Србије Александар Вучић се и сам заинтересовао за овај проблем и приликом посете Свилајнцу обећао да ће разговарати са свим заинтересованим странама у ситуацији око Висана.

Еколошки покрет и ОО СНС Свилајнац имају пуну подршку Владе Србије и ресорног Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Влада Србије је показала да мисли на здравље и интерес грађана општине Свилајнац и да ће испитати сваки детаљ у вези са овим процесом.

 

ПРВА ПОБЕДА ГРАЂАНА! ОО СНС СВИЛАЈНАЦ И ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ У МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ
01.03.2016

http://svilajnac.sns.org.rs/novosti/vesti/prva-pobeda-gradjana-oo-sns-svilajnac-i-ekoloski-pokret-u-ministarstvu-poljoprivrede

 




Министарство да престане са обмањивањем јавности и грађана Свилајнца?

Јавно тражимо да Министарство пољопривреде и заштите човекове средине престане са опструктивним радњама према активностима Еколошког покрета Свилајнац и свих савесних грађана Свилајнца. На основу нашег досадашњег искуства у комуникацији са овим министарством не можемо а да се не запитамо:

Зашто Министарство мора земунској приватној фирми ВИСАН д.о.о. по сваку цену да одобри почетак еколошког рада рециклажног центра за прераду опасног инфективног отпада ( 500 + 500 кг/сату) у Свилајнцу. Који је то “виши интерес” важнији од очувања здравља грађана Свилајнца и бриге за чисту и здраву средину.

Зашто се на сајту овог Министарства не постави коначна и дорађена Студија изводљивости уместо линка ка Студији од септембра 2015 године. Наше Удружење Грађана је тражило коначну Студију изводљивости и од госпође Александре Поштрак, службенице Општинске управеу Свилајнцу задужене за екологију. Речено нам је, да је они нису добили. Законски рок за подношење тужбе против Решења где се даје сагласност на коначну и дорађену Студију скоро па да је истекао. Како онда може да се поднесе тужба Управном суду без детаљног увида у коначну и дорађену Студију. Да кампујемо испред зграде Министарства и да сваки дан прелазимо по десетак страница Студије, или.

Напомињемо да је фабрика пуно пре објаве еколошког Решења овог Министарсва изграђена, рециклажно постројење монтирано и само се чека пресецање траке за почетак рада. Све то урбаној средини и недалеко од ромског насеља “Бурдуш мала” са 250 становника.

Одговорно тврдимо да је процес Висанов-е Студије изводљивости од свог самог почетка био нетранспарентан, противан процедури и недоступан широј јавности. Основни постулати Архуске конвенције кршени су прво од стране Општине Свилајнац а онда и од Министарства пољопривреде и заштите човекове средине. Да подсетимо, Архуска конвенција је међународно-правни инструмент за заштиту животне средине која садржи 3 групе правила која се односе на:

* права грађана на доступност информацијама
* права грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини
* приступ правосуђу у случају да су претходна два права нарушена (правна заштита)

Опструкција се огледа у виду игнорисања захтева за Инфрмацијама од јавног значаја, кривичне пријаве против активиста еколошког покрета док се бесправно настављало са градњом рециклажне фабрике па до бизарног организовања (тајне?) Јавне расправе у Свилајнцу на тему рециклаже опасног инфективног отпада. Ромска заједница од 250 становника је потпуно одстрањена из процеса Студије изводљивости. Зашто?Који је разлог њихове пасивности. Чега се плаше наше комшије, Роми?

С поштовањем
За УГ Еколошки Покрет Свилаајнц

Дипл. Хемичар
Срђан Марјановић
Каменичак 7; 35210 Свилајнац
office@eko-pokret.eu

Твитер: https://twitter.com/eko_sv

Фејсбук:https://www.facebook.com/pages/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0%D1%86/363005520552024?ref=hl

 

 

 




За Свилајнац као регионални центар пољопривреде а не опасног отпада!

Због великог интересовања грађана општински одбор Српске напредне странке Свилајнац и у суботу, 20. фебруара у периоду од 10:00 до 12:00 сати на тргу Стевана Синђелића организовао штанд са петицијом против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада у Свилајнцу, на иницијативу грађана и Еколошког покрета Свилајнац.

20.02.2016, СНС Свилајнац

Ово постројење гради приватна фирма “Висан” д.о.о. на локацији бивши војни полигон, у непосредној близини породичних кућа и изворишта пијаће воде “Перкићево” са којег се водоснабдева општина Свилајнац. ОО СНС Свилајнац је против постојања постројења за третман медицинског опасног инфективног отпада и самим тим против тога да Свилајнац постане регионални центар за депоновање и третман медицинског опасног инфективног отпада.

Против постојања спорног постројења смо нарочито због аспекта безбедности, због утицаја на животну средину, како самог рада постројења, тако и транспорта медицинског опасног инфективног отпада градским саобраћајницама.

У случају да је неко заборавио, град Свилајнац је страдао у поплави 16. маја 2014. године.

У последњих 200 година забележено је 20 поплава. Нико не може да гарантује да се поплаве неће поновити, а с обзиром на климатске промене могуће су и поплаве већих размера, због великих количина падавина посебно су критични бујични потоци, а у самој близини планираног постројења је поток Бук.

Евентуалне поплаве довеле би до непланираног разношења опасног инфективног отпада на територији општине Свилајнац што би трајно довело до опасног дугорочног загађења земљишта и водног режима. Општина која је склона поплавама није адекватна да буде регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

Као одговорна странка и као одговорни људи, не желимо да имамо потенцијалну опасност на подручју општине и сматрамо да је најбоља превентивна мера да се забрани рад било каквог постројења које може негативно утицати на нормалан и миран живот сваког становника општине Свилајнац.

Напомињемо да је Свилајнац пољопривредни крај и треба да постане регионални центар за пољопривреду, а не регионални центар за депоновање и третман опасног инфективног медицинског и ветеринарског отпада.

 

http://svilajnac.sns.org.rs/novosti/saopstenja/za-svilajnac-kao-regionalni-centar-poljoprivrede-ne-regionalni-centar-opasnog




Свилајнац: Петиција против опасног инфективног отпада 20. фебруар

poziv_webЕколошки покрет Свилајнац позива све политичке партије у позицији и у опозицији и све оне политичке групације које намеравају да изађу на изборе,  да 20. фебруара од 10:00 до 12:00 сати дођу на Трг Стевана Синђелића и дају свој глас за ЧИСТ Свилајнац, без депоније, без рециклажне фабрике опасног инфективног отпада.

Потисивањем петиције шаљете поруку надлежном Министарству пољопривреде и заштите животне средине да вам је важнији еколошки мед од инфективног опасног отпада.

Твој потпис није подршка једној партији већ подршка ЧИСТОЈ и ЗДРАВОЈ средини у ТВОМ крају, твом граду Свилајнцу.

За чист Свилајнац – ДА!

Реци НЕ рециклажној фабрици инфективног опасног отпада!




Свилајнац: Здрава животна средина није политика, већ нужност!

Еколошки покрет Свилајнац се захваљује Градском одбору СНС-а из Свилајнца на досадашњој подршци и на иницијативи да се овакав протестни скуп одржи са једноставно поруком, да Свилајнцу ни краткорочно ни дугорочно не треба рециклажно постројење – фабрика опасног инфективног отпада.

Постоји велика опасност да Свилајнац постане познат (брендиран) као регонални центар за депонију и рециклажу опасног инфективног отпада. Прича о еколошком меду и здравим пољопривредним производима, квалитетном сточарству можемо онда да заборавимо. Ко ће онда куповати мед, млеко, јунад из средине где се налазе споменута постројења? Нико! Јер је ово ера екологије и органске хране а не рециклажног постројења за опасни инфективни отпад у урбаној средини.

О каквом се постројењеу ради. Ради се о постројењу за третман медицинског опасног инфективног отпада. За постројења за третман опасног отпада је израда Студије о процени утицаја на животну средину обавезна.

Ово постројење је великог капацитета и то од 500 кг инфективног отпада по сату или 4 тоне опасног инфективног отпада, за један радни дан од 8 сати. Значи ради се о огромним количинима отпада који ће пре третмана бити депонован тј. ускладиштен на плацу Висан-а поред самог постројења. Шта ће се дешавати када јак ветар као рецимо северац, велике врућине преко 40 степени целзијуса пређу преко великих гомила опасног инфективног отпада?

Знајући све ово, израда Студије о процени утицаја као механизма превентивне заштите је била обавезујућа за носиоца пројекта тј. приватне земунске фирме Висан д.о.о. И свега овога произилази да је и општина Свилајнац била дужна да затражи од Висан-а да уради Студију о процени утицаја на животну средину. Општина то није урадила. Зашто? Ваљда зато, што је Висанова фабрика за Перу (председник општине) и Рајковића (председник скупштине општине) капитална инвестиција? За њих капитална инвестиција а за грађане Свилајнца и околине капитална грешка, која се касније тешко може исправити.

Два дана пре истека законског рока (април 2015) да се затражи студија изводљивости, уместо да то уради општина Свилајнац, то је урадила група грађана – Еколошки покрет Свилајнац. Онда је Министарство Пољопривреде и заштите животне средине на изненађење господина Милановића (председник општине)  и господина Рајковића (предсденик скупштине општине) и самог газде Висана д.о.о ипак донело Решење где се каже да фирма Висан мора да уради студију изводљивости.

Каква је, и где је предност овакве фабрике за грађане Свилајнца? Председник општине каже да ће бити запошљено 20 радника. Рад у оваквом постројењу је веома сложен и опасан. Чујемо да су неки од радника Висана у производњи отрова за глодаре и бубашвабе у Свилајнцу завршили у болници и да су као такви напустили посао и хтели да туже Висан због нарушеног здравственог стања. Да ли је то та предност за грађене који у свом говору спомиње председник општине, ове још опасније фабрике? Питамо господина Перу (председник општине Предраг Милановић, економиста) колико је то новца инвестирала приватна фирма Висан д.о.о. у привреду Свилајнца и то за добробит грађанства. Где је тај новац?

Изабрана Висанова локација за регионалну депонију рециклаже опасног инфективног отпада на потезу бившег Војног полигона у Свилајнцу који је урбана средина, је неодговорна одлука садашње општинске власти са несагледивим негативним директним последицама, прво по становништво Луковице, ромско насеље „Бурдуш мала“ и по остале грађане Каменичке и осталих улица, кроз које ће јурити Висанови камиони пуни опасног инфективног отпада.

Еколошка и здрава животна средина није политика, већ нужна потреба. Требамо да мислимо на своју децу и њихову будућност. Лични интереси појединаца не могу и не смеју да буду изнад општег интереса становника Свилајнца.

 

САОПШТЕЊЕ прочитано на протестном скупу на дан 13. фебруар 2016 године, Свилајнац * 

За Еколошки покрет Свилајнац

Срђан Марјановић, 13.02.3016

*Текст је лекторисан у односу на првобитно саопштење

https://www.facebook.com/1571612043087408/videos/1657162007865744/




Протест упућен Стани Божовић – Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Поштована госпођо Божовић, на овај начин изражавамо најоштрији протест јер нисмо обавештени о данашњој презентацији – Јавној расправи(?) на тему рециклажног постројења приватне фирме Висан д.о.о у Свилајнцу. О термину смо тек синоћ сасвим случајно сазнали.

Напомињемо да су контакт подаци Еколошког покрета Свилајнац познати и Министарству и Општини Свилајнац и фирми Висан. Д.о.о. Оваквим поступком смо принуђени да се обратимо јавности, како у земљи тако и иностранству.

 

Путем елктронске поште
Датум .22.10.2015
Време: 11:37




Саопштење за јавност ОО СНС Свилајнац: Одговор на захтев Еколошког Покрета Свилајнац

SNSОпштински одбор СНС-а у Свилајнцу саопштењем за јавност обавештава суграђане да се јавно ограђује од одлуке општинског руководства (СДС-ДС-СПС-ДСС) да се на територији општине Свилајнац изгради Висаново постројење за третман медицинског (опасног инфективног) отпада на локацији бивши полигон ЈНА у близини Каменичке улице.

10.10.2015, ФГ ОО СНС Свилајнац

***

Ни као странка која у СО Свилајнац активно учествује кроз своју одборничку групу, али и ни као обични грађани нисмо били упознати да ће се градити овакво постројење.

Ми нисмо део владајуће коалиције, тако да на све важне одлуке које су од интереса за нашу општину и грађане не можемо да утичемо.

У циљу објективног информисања јавности, овим саопштењем желимо да изразимо најоштрију осуду према очигледном покушају манипулације грађана у вези са информацијом да челни људи ОО СНС Свилајнац подржавају изградњу овог постројења, што је апсолутна неистина.

Општински одбор СНС Свилајнац у потпуности не подржава пројекат изградње постројења за третман медицинског (опасног инфективног) отпада без обзира на то шта студија безбедности покаже, јер је несумљиво да овакав пројекат може лоше да утиче на квалитет живота грађана и нарушити животну средину.

Сматрамо да није у интересу Свилајнца да буде препонатљив по опасном отпаду већ по развоју пољопривреде.

 

 

Објављено 10.10.2015SNS_Saopstenje




Шта ради свилајначки општински Зелени савет?

Многи грађани Свилајнца немају информацију да у Општини Свилајнац постоји општински Зелени Савет. Из којих разлога је формирано ово “општинско радно тело” и каква је улога Зеленог савета прочитајте у текстовима који су обајвљени прошле, 2014-е године на званичном интернет сајту општине Свилајнац.

Одржан радни састанак о формирању Зелених савета у општинама
Објављено: 08.12.2014.

Прошле недеље је у Свилајнцу одржан радни састанак представника ГИЗ-а, Сталне конференција градова и општине са представницима општинске управе, комуналног предузећа, привреде, невладиног сектора, здравства и школства поводом акције формирања Зелених савета у општинама.

“Ово општинско радно тело заступа интересе грађана и омогућује њихово укључивања у процес доношења одлука у области заштите животне средине. Зелени савет обезбеђује бољу информисаност грађана о актуелним еколошким проблемима. Преко Зеленог савета грађани могу да износе своје проблеме, дају предлоге и идеје, и помогну надлежним органима у обављању послова” – изјавила је секретар за заштиту животне средине СКГО Љубинка Калуђеровић.

Улога Зеленог савета је двострука. Ово тело истровремено пружа саветодавну подршку општинској управи и представља платформу за комуникацију са грађанима и њихово активно укључивање у области заштите животне средине. Сарадња и комуникација општинске управе и грађана допринеће доношењу бољих одлука:

“Задатак будућих зелених савета је да повећају транспарентност и укључе и друге структуре и активности везане за заштиту животне средине. Општина Свилајнац важи за једну од најуређенијих и зато ћемо се и даље трудити да живимо у што бољем, лепшем и здравијем окружењу” – рекла је заменик председника општине Свилајнац др Данијела Стојадиновић.

Зелени савети већ постоје у 5 локалних сапоуправа у Србији. О искуствима у формирању, начину и резултатима рада Зеленог савета говориће Даница Батоћанин из општине Трстеник. Такође ће бити представљене препоруке и модели одлуке за формирање савета.

извор: свилајнац.рс

http://www.svilajnac.rs/svilajnac/info/giz-impact-projekat/3366-odrzan-radni-sastanak-o-formiranju-zelenih-saveta-u-opstinama.html

***

ГИЗ ИМПАКТ пројекат – резултати анкетирања о ставовима о заштити животне средине
Објављено: 26.02.2014.

У оквиру ГИЗ ИМПАКТ пројекта спроведена је у јуну 2013. године анкета међу грађанима Свилајнца у вези ставова о очувању животне средине, пружања комуналних услуга и о комуникацији са надлежним службама. Анкетом је обухваћен узорак од 2308 испитаника у пет општина. Циљне групе су били грађани, одборници локалних скупштина и представници јавних служби. С обзиром на то да је испитивањем обухваћено мноштво месних заједница, водило се рачуна о пођеднакој заступљености становника градског, приградског и сеоског подручја, као и пођеднакој заступљености жена и мушкараца. Ови дана општина Свилајнац добила је резултате и анализу анкета и овде вам издвајамо неке од најзначајних података:

Неки од њзанимљивијих реултата су да су испитаници у највећем броју случајева (47,1%) дивље депоније навели као кључни и највећи проблем.

Ставови испитаника везани за најефикаснији начин побољшања животне средине у општини (Графикон 3) у највећој су мери подељени између мишљења да је потребна „строжа примена закона и казнене политике“ (36%) и уверења да је потребна „промена навика и понашања грађана“ (35,4%). Ова два одговора упућују на то да би репресивним мерама, али и личном одговорношћу могло доћи до значајнијих помака у очувању животне средине. Оба фактора директно утичу на понашање грађана, с тим што први (санкционисање) дејствује спољшњом принудом, а други (промена понашања) унутрашњом анализом властитог опхођења према окружењу.

Такође, огромна већина испитаника је исказала вољу да на неки од начина допринесе променама у области животне средине. У укупном збиру чак 94,3% анкетираних определило се за одређени вид учешћа у очувању свог окружења. Будући да највећи део испитаника свој могући допринос види у личном старању о животној средини (40,4%) или у укључивању у удружења за заштиту животне средине (16,8%), може се закључити да је присутна жеља за директним учешћем у решавању проблема везаних за животну средину, јер постоји снажан осећај и свест о томе да ови проблеми директно угрожавају квалитет живота.

Целокупни резултати и анализа анкете биће приказани у специјалној емисији на ТВ центру посвећеној ГИЗ ИМПАЦТ пројекту, а о терминима емитовања бићете накнадно обавештени.

извор: свилајнац.рс

http://www.svilajnac.rs/svilajnac/info/giz-impact-projekat/3245-giz-impact-projekat-rezultati-anketiranja-o-stavovima-o-zastiti-zivotne-sredine.html

Како изгледа улаз у Висан д.о.о Свилајнац

Висан д.о.о. Свилајнац

 

 

за ЕКО покрет Свилајанц припремио
С.Марјановић




Основци у посети локалној депонији и рециклажном дворишту у Свилајнцу

Група ученика из основне школе “Јован Јовановић Змај” из Свилајнца посетила је 12. новембра локалну депонију, лагуну где се испуштају отпадне воде и рециклажно двориште у Свилајнцу.

Објављено: 13.11.2013

Ова акција иницирана је на жељу основаца, који су учествовали на тренингу вршњачке едукације на тему заштите животне средине у организацији ГИЗ ИМПАЦТ пројекта. Циљ ове посете је упознавање са радом комуналног предузећа, као и укључивање деце у активности заштите животне средине у својој општини. Након вршњачке едукације крајем октобра, где су ученици предложили неколико акција у области заштите животне средине, они су са речи одмах кренули на дела. У договору са Комуналним јавним предузећем „Морава“ организована су ова посета.

На рециклажном дворишту обављено је тога дана и четврто зимско мерење количине и утврђивање састава отпада, како би се утврдило коју количину и које врсте отпада производе грађани у Свилајнац. Циљ је да се на основу добијених података израде предлози за даље третирање отпада који би имао своју употребну вредност. Решење би могло бити изградња рециклажног цента, који би грађанима донело нова радна места и здравију животну средину. Деца су имала прилику да виде како се отпад разврстава на категорије.

У разговору са запосленима КЈП „ Морава“ сазнали су зашто је битна селекција отпада, како отпад може да се рециклира и како зелени отпад може да се претвори у еколошко ђубриво. Такође им је указано на штетне ефекте отпада на дивљим депонијама, које загађују земљиште и поџемне воде. Ученици су изнели своје предлоге за заједничке акције са комуналним предузећем у циљу очувања здравља и животне средине.

Како су деца главни покртачи промена, основци ће након ове посете организовати и друге активности, које ће и одрасле покренути да се укључе у акције смањивања стварања отпада, правилног сакупљања отпада, правилне употребе хемијских средстава у домаћинству и пољопривреди и заштите река од отпада. Планирају да до краја новембра одрже презентацију за своје вршњаке у школи на тему заштите животне средине, како би утичали на промене досадашњих навика њихових вршњака.

извор: свилајнац.рс

http://www.svilajnac.rs/svilajnac/info/giz-impact-projekat/3218-osnovci-u-poseti-lokalnoj-deponiji-i-reciklaznom-dvoristu-u-svilajncu.html