Семе зла

Касних 80-их промовисан је генетички инжињеринг од стране Монсанта који објављује да су биотехнологије будућност пољопривреде, назвавши их другом зеленом револуцијом.

1983.године произведена је прва експериментална ГМО биљка. 1990.године ГМО биљка је први пут тестирана на пољима, представљена као нова технологија која ће помоћи да се свет избори са глађу. Убрзо ће се показати да ове биљке нису створене да би решавале проблем глади у свету, већ ради профита.

Ко је Монсанто?

Монсанто је компанија која је производила Агент Оранџ ( AgentОrange ), хербицид који је коришћен од стране војске САД као део хемијског ратног програма током рата у Вијетнаму. Производио je Пи-Си-Би (полихлорисане бифениле (ПЦБс) који су се показали као изузетно опасни по људско здравље и природну средину, инсектицид Ди-Ди-Ти и Пи-Си-Би које је произвео Монсанто излучују се у млеку мајки које доје своју децу .

Гмо организми су организми чија је ДНК измењена на такав начин, који се у природи никада не може десити и чији се ДНК КАО ТАКАВ У ПРИРОДИ НЕ МОЖЕ НАЋИ. ГМО биљке измењене су на такав начин да производе пестициде или да буду биљке koje су толерантне на хербицид Рандап или са комбинацијом оба својства.

Шта се догађа са ГМО биљкама изложеним хербицидима базираним на глифосату какав је Раундап? Шта се дешава са људима који једу ГМО биљке толерантне на Раундап? Једете сунђер натопљен Раундапом! Заправо једете Раундап сунђер! Дакле, људи једу пестициде!

Како је ГМО постао дозвољен за широку употребу?

Тако што је америчка Агенција за храну и лекове ФДА (Food and Drug Agency) прихватила ГМО као нешто природно и безбедно, принципом супстанцијалне једнакости (Substantial equivalence) што је регулатива којом је обезбеђено стављање ГМО на листу безбедне хранe. То значи да ГМО није само тестиран или третиран као новонастали организам, већ прихватљив као новонастала технологија која ствара нове организме чији састав је еквивалентан, једнак са организмима из којих је настао, а које познајемо као самосталне и који су као такви природни. Изборили су се да ГМО производи не морају бити обележени.

Иза биљке која је „довољно различита да би била патентирана“ али не и довољно различита да би била обележена на производима за људску исхрану, тако да су људи онемогућени да знају да ли једу ГМО храну или не. Поред тога Монсанто над ГМО семеном поседује патентираност или право на интелектуално власништво,потпуну контролу над семеном пољопривредних сорти оно што ће условити у случају Ирака,америчка окупација 2003год. Привремена коалициона управа,на чије је челу Бремер амерички повереник, намеће Ираку 100 декрета за регулацију ирачке државе,укључујући и декрет бр.81 о патентним правима на ГМО семе .

Тиме је Ирак који је историјски био део Месопотамије, зване колевком цивилизације, где су плодне долине између Еуфрата и Тигра створиле идеалне услове 8.000 год. пре Христа и развили богаство семенских сорти за готово сваку врсту пшенице за коју данас у свету знамо да постоји.

Декрет 81.: “…ирачки пољопривредник не сме више семе своје сорте да користи за следећу сетву, него да је купи од компаније, нпр. Монсанта. Ауторско право. Покуша ли који ирачки пољопривредник оставити део урода за семе за следећу сетву,подлеже строгим новчаним казнама у корист произвођача тог семена.”

Тако се производња хране једне државе ставља под контролу.

Говориће нам чему тај безразложни страх од ГМО семена?! Истицаће многе предности и неслућене могућности ове технологије.
Наметањем њихових технологија и ГМО семена доћи ће до затварања и пропасти наших семенских института,у оквиру којих су генерације стварале многе хибриде познате и признате у целом свету.

Србија треба да буде препознатљива по производњи здраве хране,сертификоване као органска и не само да ћемо имати користи у погледу очувања здравља свог становништва, већ и велике користи од свог рада”

др вет.мед. Јасмина Ранђеловић (“КНТД”)

https://www.facebook.com/konamtrujedecu/