Iz mraka i grobne tišine tamnog vilajeta Srbije isplivao je jedan vanredno važan dokument, svojevsrni legat istorije, svedok pokušaja akademske javnosti Srbije da još 2011. spreči zlo zvano derivacione MHE, koje tada počelo da metastazira. Nažalost, dokument je skriven od javnosti, problem je zataškan, a desilo se šta se desilo: čitavi slivovi Vlasine i Jošanice, kao i mnoge druge reke Srbije, su zbrisane sa lica kugle zemaljske, a Srbija je postala neka druga, gora zemlja.

Autor: Goran Tokić – Goci

***

Beograd, juli 2011.

Republička agencija za prostorno planiranje u saradnji sa Akademijom inženjerskih nauka Srbije je organizovala Okrugli sto sa temom:

MALE HIDROELEKTRANE U SRBIJI – PROBLEMI I REŠENjA

Na Okruglom stolu su učestvovali (po redu izlaganja): prof. dr Borislav Stojkov, dr Mila Pucar, prof. dr Snežana Petrović, prof. dr Branislav Đorđević, dr Tina Dašić, prof. dr Miodrag Mesarović, prof. dr Jovan Nahman, prof. dr Miroslav Benišek, prof. dr Ivica Radović, dr Dušan Mijović, Slavimir Stevanović, prof. dr Nikola Marjanović, Veljko Dimitrijević. Pozivu se nisu odazvali Dejan Vuksanović, Milan Ćušić, Slobodan Cvetković, prof. dr Nenad Đajić, kao i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Direkcija za vode i Ministarstva infrastrukture i energetike.

Tročasovna izlaganja u dva kruga su istakla sledeće probleme, dileme i moguća rešenja u vezi sa aktuelnom problematikom izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji a u kontekstu tematike obnovljivih izvora energije, energetike i prostornog razvoja Srbije uopšte.

Problemi

• Zastareli i prevaziđeni Katastar malih hidroelektrana iz 1987. godine koji nije uvažavao ekološke, socijalne i ekonomske kriterijume, a koji se i danas primenjuje kod izrade lokalnih prostornih planova u Srbiji i kod izdavanja energetske i drugih sagalasnosti.
• Nedostatak generalne strategije razvoja energetike do 2030. godine i sagledavanje dugoročnih ciljeva korišćenja obnovljivih izvora energije i malih hidroelektrana u tom kontekstu, prema evropskim merilima.
• Nedostatak odgovarajućih informacija kod izrade lokalnih prostornih planova koje bi obezbedile pouzdan i održiv način korišćenja vodnih resursa Srbije za male hidro-elektrane (MHE) preko lokacijskih dozvola koje izdaje lokalna samouprava bez kvalitetne kontrole državnih organa.
• Planskim rešenjima i projektima nedostaje sagledavanje ekoloških i socijalnih posledica izgradnje MHE na ovako nepouzdanom strateškom i informacionom osnovu.
• Investitori koji imaju nameru da grade MHE kao i lokalne zajednice su uglavnom pred dilemom a često i u zabludi kod donošenja odluke o građenju MHE.
• Rečni tokovi su u ovakvoj situaciji izloženi velikim rizicima ugrožavanja njihovog ekološkog potencijala i biodiverziteta, pretvaranja prirodnih tokova u kanalsku mrežu radi dugačkih cevovoda i velikog broja MHE na jednom rečnom toku (i do 17). Posebna opasnost preti izvorištima.
• Regionalna ravnomernost MHE nije kontrolisana niti usmerena od strane države, a najviše se napadaju zaštićena prirodna dobra i izvorišta.
• Neophodan ekološki proticaj nije propisan, garantovan niti kontrolisan.
• Mašinske zgrade i ispusti često u luku obilaze naseljena mesta (izmeštanje vodotoka) kojima reka predstavlja dragoceni resurs.
• Pozicija lokalne zajednice u sistemu korišćenja energije iz MHE nije jasna a još manje korist koje ona ima iz vodnog resursa na njenoj teritoriji.
• Planiranje i projektovanje se u smislu navedenih problema odvija krajnje površno, bez sagledavanja uticaja i posledica na socijalnom, ekološkom i ekonomskom planu.
• Redosled izdavanja saglasnosti ne odgovara očuvanju ekoloških kapaciteta rečnih tokova jer se na početku izdaje energetska sagalasnost a na kraju saglasnost republičke službe za zaštitu prirode, umesto obrnuto.
• Država ne poštuje Zakon o koncesijama te rečne tokove ustupa privatnim kompanijama iz inostranstva bez koncesije, odnosno sa većinskim udelom (reka Ibar 51:49 u korist inostranog investitora!!!) i uz nejasan sistem distribucije energije iz MHE, što se smatra nedopustivim.
• Trgovina (mešetarenje) papirima i lokacijama za izgradnju MHE.

Dileme

• Isplativost za državu i lokalnu zajednicu izgradnje MH s obzirom na visoke troškove ulaganja u inpute za proizvodnju uređaja?
• Da li emisije koje stvara proizvodnja uređaja smanjuju očekivanja da je MHE čist izvor energije?
• Imajući u vidu nepropisne mere zaštite, da li MHE više ili manje ugrožavaju sredinu od srednjih i velikih hidroelektrana?
• Da li je dovoljno jasno kolika je cena proizvodnje 1kWh ukoliko se primene sve neophodne norme i standardi ekološke zaštite u izgradnji MHE?
• Da li je opravdano izdavanje dozvola za izgradnju tolikog broja MHE u situaciji neodgovarajućeg Katastra MHE i nedostatka dugoročne strategije energetike i OIE?
• Da li MHE mogu da se planiraju isključivo na lokalnom nivou bez regionalnog sagledavanja i državnih kriterijuma?
• U kojoj meri decentralizacija energetskog sistema može da obezbedi ili ugrozi neophodan kvalitet i ekološki kapacitet rečnih tokova u Srbij?
• Da li bi sistem one-stop-shop popmogao da se brojni problemi bolje rešavaju?

Rešenja

• Hitna izrada novog Katastra MHE u Srbiji.
• Dovršetak Startegije energetike do 2030.
• Striktna primena ekoloških mera kod planiranja i projektovanja MHE, uz primenu direktiva EU.
• Definisanje jasnih kriterijuma uz primenu principa održivosti rečnih tokova, i regionalne distribucije MHE.
• Posebno definisanje kriterijuma i pravila za korišćenje rečnih tokova za MHE u zaštićenim područjima, uz strogu kontrolu građenja i eksploatacije.
• Zabrana izmeštanja rečnih tokova radi izgradnje MHE čime se ugrožavaju prava naselja i lokalne zajednice na čijoj se teritoriji nalaze.
• Uvesti norme i standarde za planiranje i projektovanje MHE, sa uvažavanjem ekoloških, socijalnih i ekonomskih principa.
• Garantovati ekološki protok u projektovanju, izgradnji i tokom eksploatacije MHE. Cevovode kao tehničko rešenje izbaciti iz prakse i orijentisati se na protočne MHE.
• Planiranje, kriterijume i principe izgradnje MHE vršiti na državnom i lokalnom nivou, uz neophodno regionalno uravnoteženje izgradnje.
• Razmotriti vraćanje decentralizacije u Zakon.
• Poštovati tehničke preporuke kod izgradnje MHE kako ne bi ugrozile veliki sistem.
• Koristiti domaći kapital za izgradnju MHE, kombinovano sa sredstvima lokalne zajednice što bi njima donelo benefit, i poštovati Zakon o koncesijama. Preispitati neodgovarajuće ustupanje inostranim investitorima rečnih tokova Srbije za izgradnju MHE. Strateško partnerstvo da, ali uz većinsko vlasništvo države.
• U sklopu projekta NATURA 2000 razmotriti sve rečne tokove kao staništa i rezervate ptica i shodno tome preispitati izdate saglasnosti za izgradnju MHE. U novom Katastru zabraniti ili ograničiti izgradnju MHE.
• Razmotriti mešetarenje sa papirima i lokacijam za izgradnju MHE.
• Redosled pribavljanja mišljenja i saglasnosti preispitati i na prvo mesto staviti zaštitu prirode jer su reke Srbije (voda) jedan od četiri ključna elementa za život na zemlji i ne mogu se olako prepuštati jednom sektoru (energetika) bez sagledavanja njegove multifunkcionalnosti.
• Izraditi Pravilnik o minimumu protoka vode radi obezbeđenja biološkog minimuma.
• Primeniti princip pozicioniranja (benchmarking) u odnosu na razvijenije zemlje koje grade MHE ali i vode više računa o svojoj prirodi.
• Usporiti ili zaustaviti izdavanje saglasnosti za izgradnju MHE dok se sistem ne uspostavi na novim osnovama.
• U Zakonu o planiranju i izgradnji uneti odredbu koja će obezbediti da lokalna zajednica u svojim planovima mora da sagleda ekološki i socijalni uticaj MHE na svojoj reci, bez obzira na jak uticaj interesnih grupa, a da nadležno ministarstvo kontroliše plansko rešenje na osnovu objektivne a ne uslužne studije uticaja.
• Obezbediti horizontalnu koordinaciju državnih i loklanih resora i institucija pre odlučivanja o izgradnji MHE.
• Obezbediti stručnu multidisciplinarnu reviziju projekata.
• Obezbediti informisanje i edukaciju na lokalnom nivou o značaju ekoloških kapaciteta voda i korišćenju za proizvodnju održove energije.

Sa svim navedenim su saglasni svi učesnici Okruglog stola.

Beograd, juli 2011.

***

Izvor: Fejsbuk grupa ORSP (Odbranimo reke Stare Planine)
Goran Tokić – Goci
Ilustracija: Goran Tokić – Goci

***

Prestanak rada Republičke agencije za prostorno planiranje

23.12.2014

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ broj 132/2014, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republička agencija za prostorno planiranje, a da poslove, zaposlene, imovinu i arhivu iz nadležnosti ove Agencije, preuzima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ovim putem obaveštavamo da se svi podnesci i drugi akti, od 17.12.2014. godine,  sa danom stupanja na snagu Zakona,  dostavljaju na adresu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 11 000 Beograd ul. Nemanjina br. 22-26.

Izvor:http://www.rapp.gov.rs/aktuelnosti/cid258-83673/prestanak-rada-republicke-agencije-za-prostorno-planiranje

Kao pdfŠtampaj